Građani Letonije danas na referendumu treba da odluče prihvataju li ruski za drugi zvanični jezik pored letonskog. Građani koji govore ruski čine trećinu od 2,1 miliona stanovnika. Zaštita letonskog jezika koji ima suprematiju nad ruskim, bio je prioritet države od raspada SSSR-a.
– Mislim da su u proteklih 20 godina vlasti ponižavale ruske stanovnike Letonije pokušajima bilo da ih asimiluju ili učine drugorazrednim građanima. Referendum je naš odgovor – rekao je Vladimir Linderman, kopredsedavajući pokreta Maternji jezik koji je i organizator glasanja.
Stotine hiljada Rusa, Belorusa i Ukrajinaca preselilo se u Letoniju i susedne baltičke republike tokom sovjetskog režima. Pošto je ruski jezik bio glavni, vrlo malo se koristio letonski. Nakon sticanja nezavisnosti, situacija se bitno menja – nove letonske vlasti kao preduslov za sticanje državljanstva traže znanje letonskog jezika. Većina stanovnika ruskog porekla se opirala, pa ih je 300.000 ostalo bez državljanstva, zbog čega su izgubili pravo glasa i pravo na rad u javnim službama i vladinim institucijama.
Za uspeh referenduma neophodno je da glasa 50 odsto registrovanih birača ili 772.000 ljudi. Linderman priznaje da je malo verovatno da će proruska strana prevagnuti na referendumu.
– U najboljem slučaju dobićemo od 300.000 do 350.000 glasova. Ako jedna četvrtina birača glasa za legalizaciju jezika, verujem da će to dovesti do promena – kazao je Linderman.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
