Goran Marković, profesor režije u penziji, radi više nego ikad. Ove nedelje očekuju ga dve premijere. Njegov novi dokumentarni film „Konstantin Koča Popović“ biće prikazan večeras na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, dok će u nedelju u Madlenianumu biti izvedena predstava „Male tajne“, koju režira po sopstvenom komadu.
Kako Marković kaže, film o Koči Popoviću snimio je iz poštovanja prema tom čoveku i želje da o njemu ostane bilo šta zabeleženo, pre nego što ga pokrije mrak zaborava. I komad s pevanjem „Male tajne“ pokušava da otrgne od zaborava neke ljude i njihova dela. Nastala prema istoimenoj Markovićevoj knjizi, ova predstava donosi hroniku pozorišne trupe, čiji su članovi bili i njegovi roditelji Rade i Olivera Marković, od časova glume reditelja Jevrejina Eriha Helca u stanu na Terazijama u blizini SS-trupa do nastanka Beogradskog dramskog i Ateljea 212. Inače, Marković priprema i novi igrani film „Hotel Sen Žorž“, gde se kroz sukob Aleksandra Karađorđevića i Dragutina Dimitrijevića Apisa prelamaju dva koncepta Srbije – evropske i antievropejske.
Jedan od praških đaka kaže da je na njegov rad najviše uticala književnost, posebno Kafka, u čijoj je klupi u bivšoj gimnaziji u Pragu, a tada FAMU, učio o filmu (tu se inače našao na nagovor oca koji je smatrao da Česi imaju dobru filmsku školu). Bio je opsednut slavnim češkim piscem tokom studija, ali i Kamijem, čiju je „Kugu“, omiljenu knjigu, na neki način pretočio u film „Variola vera“. U Pragu mu je predavao i Milan Kundera. Zanat je ispekao kao asistent reditelja Žike Mitrovića na snimanju „Užičke republike“, a na samrti Mitrović mu je ostavio svoju rediteljsku stolicu. Režirao je veliki broj dokumentarnih i igranih ostvarenja od kojih se većina smatra klasicima domaće kinematografije („Specijalno vaspitanje“, „Nacionalna klasa“, „Majstori majstori“, „Tajvanska kanasta“, „Tito i ja“). Iako je praktično rođen u pozorištu, njime je počeo da se bavi tek u svojim pedesetim, a neke od svojih komada pretočio je u film („Turneja“, „Falsifikator“).
U svojim delima trudi se da se ne ponavlja, a u javnosti da ne ćuti na sve važno što se oko nas dešava. Dobitnik je francuskog ordena oficira umetnosti i književnosti i član je Evropske akademije za filmsku umetnost u Briselu. Rođen je 24. avgusta 1946. u Beogradu. Razveden je i nema dece. Kao dečak pripadao je selenitima, pionirskoj organizaciji čiji su članovi pripremani za sletanje na Mesec i maštao da će biti budući Nil Armstrong.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
