Mali glumci u Talijinom hramu

Subotom pre podne veoma je živo u holu i na sceni Narodnog pozorišta u Pirotu. Tate i mame najmlađih žure da slučajno ne zakasne na čas glume. Školu glume sa stotinak polaznika, uzrasta od 7 do 19 godina vode diplomirani glumci Pozorišta u Pirotu Aleksandar Radulović i Milan Nakov, a sve to koordinira glumica Natalija Geleban, a koliko su naučili mališane prikazaće na javnom času krajem maja upravo u Pozorištu. Polaznici škole, njihovi roditelji i predavači slažu se da je ovo pravo mesto gde će se družiti i naučiti nešto novo.
U ovoj Školi glume prva glumačka iskustva stiču polaznici raspoređeni u pet grupa. Raduju se svakom času, a roditelji najmlađih iz prikrajka posmatraju svoje male glumce.
Pod budnim okom predavača Aleksandra i Natalije, najmlađa grupa kreće sa zagrevanjem i govornim vežbama. Devetogodišnji Feđa Vasić, iako se bavi karateom, voli i da glumi. Časove jedva čeka i njegov vršnjak Filip Bukovac.
-Učimo da budemo slobodniji i nema uopšte nikakve treme – kaže kao iz topa destogodišnji Kristijan Ilić, dodajući da je zbog svog ranijeg glumačkog iskustva veoma popularan kod devojčica.
Vladimir Stanković , učenik trećeg razreda, voli svetla pozornice i nastup pred publikom. – Nemam nikakvu tremu. Ovde mi se više sviđa jer ne volim igraonice -kaže on.
Rad troje glumaca sa decom ima veliku podršku roditelja. Kažu da se deca druže u jednoj kulturnoj ustanovi i samim tim su zaštićena od mogućih loših uticaja sredine.
Tata Aleksandar Ilić je u Školu glume doveo svog desetogodišnjeg sina Kristijana. – Njegova ljubav prema glumi krenula je još u zabavištu. Voli pozorište. Ovo je pravi način da utroši svoje slobodno vreme. Bolje, nego da idu u zadimljene igraonice – kaže on.
Milovan Bukovac je u Školu glume doveo svog devetogodišnjeg sina Filipa.
– Ovo je na neki način nastavak porodične tradicije jer je moja starija ćerka bila među prvima u Dečjoj scenskoj radionici. Znamo da su deca ovde na sigurnom i naučiće nešto korisno, a ne da gube vreme ko zna gde – kaže on.
Tata Sreten Savov na svaki čas dovodi svoju šestoipogodišnju ćerku Anastasiju. – Vidimo po njoj da je zadovoljna i posle svakog časa imamo reprizu kod kuće. To nas posebno raduje – kaže Savov.
Majka Nela Aleksić kaže da je ova škola dobra i zbog bolje komunikacije sa decom i druženja. – Ako na vreme krenu da se bave pravim stvarima, kakva je ova Škola, mislim da će svi oni opasni izazovi i poroci kasnije ostati mimo njih – kaže Nela, čija ćerka Miljana takođe pohađa ovu školu.
Natalija Geleban je pre 12 godina krenula da vodi Dečju scensku radionicu u ovom teatru i, kako kaže, rad sa decom je bio izazov.
– Ovo je sada nešto sasvim drugo. Škola se plaća, vode je diplomirani glumci i radi se po programu Akademije. Ovde stiču neka prva iskustva sa scenom i pozorištem i ako i ne nastave da se bave glumom gledaće bar predstave. Možda će neko i krenuti u ozbiljnije glumačke vode – kaže Geleban.
Aleksandar Radulović kaže da je deci mnogo bolje da su u Pozorištu nego na nekom drugom, manje zabavnom mestu. – Ovde će se oni zabaviti, ali i nešto naučiti. Mnogo je važno da deca nauče pravilan govor. Zasad se svi lepo igramo. Deca su se još na prvom času oslobodila. Nisam osetio nikakvo nepoverenje ni kod roditelja – kaže Radulović.
Sa nešto ozbiljnijom grupom učenika završnih razreda osnovne škole i srednjoškolcima radi glumac Milan Nakov. – Radimo zasad neke vežbice koje su u skladu sa sistemom koji je napisao Stanislavski, a po kome smo radili na Akademiji. Trudim se da im časovi budu što zanimljiviji i da sve ovo shvate kao jednu veliku igru, a ne klasičnu školu. Ovo je za sve nas jedan veliki eksperiment – kaže Nakov.
Sanja Kostić, maturant pirotske Gimnazije, igrala je u mnogim dečjim i pojedinim predstavama za odrasle, ali se upisala i u ovu Školu. – Mojim vršnjacima bih poručila da je ovo pravi izbor kako provesti slobodno vreme. Razmišljala sam o glumi, ali još nisam donela konačnu odluku – kaže Sanja.
Jovana Marković, učenica je osmog razreda osnovne škole. Godinama je bila član Dečje scenske radionice i glumila je u nekoliko dečjih predstava. – Ovde se stiču neka nova iskustva i lepo se družimo. Razmišljam da posle srednje škole upišem glumu i mislim da će mi sve ovoi dosta koristiti – kaže Jovana.
Milica Tošić i Irena Kostić kažu da su došle u Školu glume željne znanja. Volele bi da se bave ovim poslom. – To je za mene poseban izazov jer učimo i pravilno da govorimo i akcentujemo reči – kaže Irena, a Milica dodaje, u svakom slučaju glasam za ovu Školu, a ne za izlaske u zadimljene kafiće. Znanja koje stičemo ovde su dragocena – kaže Milica.