Visoko produktivni srpski pesnik Miloš Janković objavio je nedavno, u svojoj 52. godini, 52. knjigu – zbirku Jelovnik (IP Dobar naslov, koja se pridružila njegovim prethodnim ostvarenjima među kojima su, najvećim delom zbirke, ali većinom ne tanušne kakve su obično knjige pesama. Ova poslednja jeste manja po obimu, ali nipošto po zahvatu, a naročito ne po lucidnosti oporosti kojom odiše većina pesama koje su se našle na ovom neobičnom trpezarijskom stolu. Sve i da nije tako, već sama činjenica da neko u našoj književnoj situaciji daruje čitaocima čak 52 knjige, zaslužuje izuzetnu pažnju. A ako je to Janković, dobitnik niza nagrada za svoje stvaralaštvo, onda je pažnja više nego zaslužena.
To lucidno i jasno primećuje i pisac pogovora za Jelovnik, Ivan Lalović: „On je pesnik. Boemska sorta. Poslednji Mohikanac. Nepredvidiv. Glasan. Veteran iz kafanskih skaski. Brat Čudeov, Krcin, Mariokovljev, Branin. Pije dunju. Dvadesetu. Čuvaj ga se. Ne popušta. Naizust Majakovskog. Naizust Jesenjina. Naizust sebe. Otkrivalac tajnih društava. Posetilac zvezda. Državni službenik. Visoki. Intelektualac širokog spektra. U plesu sa vatrom. U igri sa gromovima. Obara ruke sa lavovima fantazmagorije. Sa smrću igra pasijans. Sa njom je na ti. Adut mu je katren. Pesnik koji je među najreprezentativnijim savremenim pesnicima. Vezanog stiha. Takvim su ga prepoznali antologičari. Pisaše o njemu najveće srpske poete. I kritičari. Jelovnik. 52 stihovane bravure. Podudarno broju godina pesnika. Na meniju pesme presne; pržene; kuvane; posne; dinstane; pečene; kisele; slatke; pohovane; slane. I piće. Od svega po malo. Za svakog po nešto. Za samo dno duše. Za nesan. Za zapitanost u jutarnjoj osami. U ponoćnom beznađu. Grubo o svakodnevlju. Bespoštedno o nepravdi. Bokserski protiv licemerja. Aperkat. Kroše. Direkt. Bez rukavica. Ovo su nove stranice jedne knjige. Koju ispisuje već trideset godina“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
