"Mali Šengen" kao vid unapređenja regionalne saradnje 1Foto: BETAPHOTO/Predsednistvo Srbije/Dimitrije Goll/DS (Arhiva)

Deklaracija o uspostavljanju tkzv. “malog Šengena” između Srbije, Severne Makedonije i Albanije treba da pomogne da čitav Zapadni Balkan funkcioniše u skladu sa četiri osnovne slobode EU- slobodom kretanja, kapitala, roba, usluga i ljudi, jedan je od zaključaka analize Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane.

Deklaracija koju su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijeri Severne Makedonije i Albanije Zoran Zaev i Edi Rama potpisali u Novom Sadu 9. oktobra, a detaljnije utvrdili 10. novembra u Ohridu, predviđa eliminisanje graničnih kontrola i ostalih barijera koje će omogućiti građanima da putuju samo uz ličnu kartu. Predviđa se i priznavanje diploma tako da će ljudi moći da rade u sve tri zemlje bez dodatnih procedura, kao i bolja saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala i pomoć u slučaju prirodnih nepogoda.

U analizi „Zapadni Balkan 2019: Balkanska inicijativa za 21.vek“ analitičari  naglašavaju da inicijativa o unapređenju saradnje između šest zemalja Zapadnog Balkana (Srbija, Albanija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Kosovo) popularno nazvana „mali Šengen“ ne predstavlja odustajanje od članstva niti alternativu članstvu u EU navedenih država nego upravo unapređenje i ubrzanje ka članstvu u EU.

Predsednik Kosova Hašim Tači odbio je učešće na sastanku uz objašnjenje da Kosovo ima jasno zacrtan put, a to je članstvo u EU i NATO. Čak su kosovski zvaničnici uključujući i najverovatnije novog premijera Kosova Albina Kurtija izjavljivali da se radi tzv. uspostavljanju  „velike Srbije“. Crna Gora je na sastanak poslala ministarku ekonomije Dragicu Sekulić, što je kako analitičari smatraju apsolutno neprimereno, jer se radilo o sastanku šefova država i vlada. U ime Bosne i Hercegovine sastanku je prisustvovao predsedavajući Veća ministara Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić.

Navedena inicijativa predstavlja svojevrsnu beneluksizaciju regiona po uzoru na tri zemlje Beneluksa Belgiju, Holandiju i Luksemburg, koji su 1944.godine potpisali Dogovor o osnivanju carinske unije Beneluksa, a koji je sproveden 1947. godine. Osnivanje ove zajednice je uveliko podstaklo osnivanje Evropske unije. 

Sloboda kretanja bi po mišljenju analitičara, imala višestruke efekte i povećala bi konkurentnost država Zapadnog Balkana. Kako kažu, svake godine se u čekanju izgubi oko 26 miliona sati na graničnim prelazima u regionu.

Priznavanje diploma bi neposredno povećalo dostupnost radne snage, što će dovesti do povećanja atraktivnosti celog regiona za privlačenje novih investicija. Kompanije koje budu dolazile u jednu od zemalja neće morati da brinu o radnoj snazi, jer će moći bez dodatnih procedura obezbediti fluktuaciju radne snage odnosno potrebnu kvalifikovanu radnu snagu iz svih zemalja regiona.

Srbija, Albanija i Severna Makedonija, planiraju jačanje prekogranične saradnje u oblastima borbe protiv transnacionalnog kriminala i terorizma, saradnje u oblasti migracija i pomoći u vanrednim situacijama. Deklaracija predviđa formiranje posebnih klastera, koji bi omogućili i do 10 puta brži prekogranični promet.

Analitičari naglašavaju da je inicijativa tri zemlje regiona vizionarska i važna za celi region i očekuje se da joj se uskoro pridruže ostale zemlje regiona i dodaju da bi jedan od prvih poteza treba da bude ukidanje viza između Bosne i Hercegovine i Kosova što bi doprinelo relaksaciji odnosa u regionu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari