Ogolio je Partizan sve svoje mane u igri koje je vešto prikrivao sve do revanša plej-ofa kvalifikacija za Ligu šampiona. Na stranu što je eliminacijom od BATE Borisova nakon utešne pobede (2:1) ostao bez devet miliona evra, što je nagrada koja će pripasti Belorusima za plasman u grupnu fazu; igra koju su crno-beli prikazali u sredu uveče samo je pokazatelj koliko je zapravo tim Zorana Milinkovića predaleko od najelitnijeg ranga takmičenja.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Presporo, bezidejno, na momente komično sa dozom panike, upravo je tako izgledao Partizan u revanšu sa timom koji je na osnovu prikazanog u dvomeču sa crno-belima sve samo ne vrhunski sa izrazito kvalitetnim individualcima. Koliko je zapravo žreb bio naklonjen srpskom šampionu u sve tri runde kvalifikacija (Dila Gori, Steaua, BATE) pokazalo se na meču koji je najavljivan kao „zicer“ naročito posle prve utakmice u Borisovu.
Tim koji je posle prvih 15 minuta revanša ostao bez povređenog Radionova (ubedljivo najopasnijeg napadača Belorusa) maltene je rutinski uspeo da sačuva prednost stečenu u 25. minutu posle pogotka Staševiča. Nijedna linija tima u formaciji Zorana Milinkovića apsolutno nije funkcionisala; počevši od neopisivo sporih i nesigurnih štopera (Balažic, Fabrisio), zatim neubedljivih i tehnički skromnih bekova (Vulićević i Petrović), preko veznog reda u kome se jedino mladom Lukiću nema šta zameriti – jedino to što ga je trener uvrstio u startnu postavu iako je utisak da je imao i boljih rešenja. Sva tri igrača u centralnom delu veznog reda (Brašanac, Babović, Lukić) predaleko su stajali od rivalskih igrača kada je trebalo da poremete njihove napade, dok su u ofanzivnom aspektu, naročito Babović, bili spori, neubedljivi, bezidejni i nesposobni da individualnim potezom naprave višak.
– Ozbiljan je ovo protivnik, ima iskustvo igranja u Ligi šampiona. Omeo nas je taj gol i na kraju nam je malo falilo. Mislim da smo mi naš prolaz izgubili tamo. Nadam se da ćemo sledeće godine biti u fudbalskoj eliti. Ne možeš tek tako da ih nadigraš. Mi smo tamo ostali sa desetoricom, da nismo možda smo mogli da izvučemo bolji rezultat. Ostaje žal – nije se Babović bavio detaljima sa revanša, koji tako ilustrativno govore koliko je crno-bela javnost, ali i uprava nerealna kada je „suvi“ kvalitet njihovih fudbalera u pitanju.
Tehnika prijema lopte i pasa u pokretu i dalje je misaona imenica za gotovo sve fudbalere Partizana, što se možda najbolje videlo u prvom meču kada je Andrija Živković upropastio zicer šansu u prvom poluvremenu upravo zato što je loše primio jednu laganu loptu po travi, dodavši sebi predugačak for. U Beogradu su crno-beli pak pojasnili da kreacije nema i da se ne može sprovesti u delo ukoliko ideja nije u uskoj vezi sa tehnikom driblinga, prijema i pasa, u čemu je Saša Ilić i dalje kilometrima ispred svojih saigrača. Zato i ne čudi što je Zoran Popović, predsednik kluba, odmah nakon revanša zavapio da su timu neophodna pojačanja, iako se uprava do duela sa Borisovim u Beogradu busala kako ima odličan tim.
– Moramo da radimo na pojačanjima. Posle razgovora sa trenerom Milinkovićem sve će biti poznato – nagovestio je Popović dolazak novih lica u Humskoj.
Sam trener Milinković snosi veliki deo krivice za eliminaciju od prosečnog Borisova. Insistirao je na tome da Nemanja Petrović bude naslednik Vladimira Volkova na mestu levog beka, iako je i pre dvomeča sa Borisovim bilo evidentno da mladi reprezentativac Srbije nema neophodan kvalitet (pogotovo u defanzivi); dozvolio je Baboviću preveliku slobodu u igri rizikujući da njegova sporost poput erozije skroz nagrize „vezivno tkivo“ ekipe; njegova je ideja bila da upari Balažica i Fabrisija, čime je uručio izlaznu kartu Branku Iliću koji je daleko kompletniji igrač od Brazilca, dok je forsiranje Božinova na mestu najisturenijeg napadača u ravni isključivosti o kojoj je Danas nedavno pisao.
– Vaše pravo je da gledate kako želite. Da li je bilo grešaka? Jeste! A, šta ste videli kod BATE-a u drugom poluvremenu? Da li vam je BATE delovao izgubljeno? Meni jeste – percepcija je trenera Partizana, pomalo čudna s obzirom na razvoj događaja na terenu.
Mladenović „uštopovao“ Andriju
Odgovor zašto je već tri sezone neizostavan deo startne postave BATE Borisova na mestu levog beka Filip Mladenović dao je u revanšu; nekadašnji prvotimac Crvene zvezde „odučio“ je od fudbala Andriju Živkovića, dobivši svaki duel jedan na jedan po njegovoj levoj strani. Konstantno je Andriju usmeravao u njegovu levu stranu, ne dozvolivši mu da promeni pravac kretanja, svaki put bio je za korak brži, lako čitajući nameru momka kome je Milorad Vučelić obećao milion ako Mladenoviću pokaže izlazna vrata iz Lige šampiona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
