Pre nekoliko meseci činilo se da će irački premijer Nuri al Maliki vrlo lako osvojiti drugi mandat na predstojećim izborima. Na posterima okačenim širom Iraka, Maliki sa podignutom pesnicom poručuje: „Radićemo naporno u cilju izgradnje države“, „Nećemo pokleknuti pred ćudima i kapricima onih koji žele da osvoje vlast“.
Kako se bliži dan glasanja 7. mart kada Iračani izlaze na birališta Malikijeve šanse za novi četvorogodišnji mandat su neizvesne, njegova kampanja čini se pogrešnom i po nekima izuzetno dosadnom.
U regionu, gde su tradicionalan obrasci silaska sa vlasti bili „putem puča ili u mrtvačkom kovčegu“, kako je nedavno izjavio jedan zapadni diplomata, izbori se posmatraju kao važan test postratne iračke demokratije kao i političke sudbine Malikija. Njegova pobeda ili poraz više od ičega će odrediti pravac kojim će se kretati zemlja u narednim godinama, smatra stručna javnost. I neke Malikijeve pristalice priznaju da je premijer izolovan, imperioran i pomalo nepromišljen, a perspektive njegovog reizbora u velikoj meri ometaju događaji koji su izvan njegove kontrole. „Rekao sam mu nedavno, nemaš stav niti reakciju“, kaže Izat Šabander, nezavisni šiitski poslanik koji se priključio izbornoj koaliciji premijera. „Zvučao mi je kao da ima druge misli“.
No, Malikijeva partija i dalje je dominantna. Prema izjavama političara i na osnovu istraživanja javnog mnjenja, Malikijeva koalicija ima i dalje šanse da osvoji dosta mesta u 325-članom parlamentu, iako se ne očekuje da igde osvoji većinu. Kako bi sačuvao svoju premijersku fotelju, Maliki će stoga morati da kuje postizborne koalicije sa partijama čiji su lideri jednoglasni u želji da zemlja dobije novog premijera.
„Pitanje nije da li će Maliki pobediti već koliki procenat glasova će osvojiti“, kaže Kenet Polak, direktor centra Saban za bliskoistočnu politiku na institut Brukings u Vašingtonu. Maliki, koji spolja odaje utisak strogog čoveka mračnog pogleda uveren je u sopstveni reizbor. Stalno je tokom kampanje ponavljao: „Draga braćo, Irak danas nije Irak 2005. ili 2006“, misleći na stravična krvoprolića koja su gotovo progutala zemlju. Analitičari ističu da Maliki nije ni harizmatičan niti uglačani političar, ali su u zemlji potresenoj haosom i pokoljem, njegove poruke i dostignuća imale odjeka čak i među kritičarima. „Smatram da je Maliki spasio zemlju“, kaže Samira Ali (56) nastavnica iz Basre, grada gde je Maliki 2008. naredio vojnu operaciju koja je proterala šiitsku miliciju koja je nekada harala južnim delovima zemlje i Bagdadom.
Kao kompromisni kandidat za premijera na parlamentarnim izborima 2005, Mailiki je od tada pokazao spremnost da deluje silovitije u ime iračkog nacionalizma i jedinstva, primećuju stručnjaci. Preobličio je svoju partiju Dava u koaliciju koju je nazvao Država zakona, u kampanji koja širi obećanja o bezbednosti i poretku. Međutim, serija bombaških napada u prestonici tokom proteklih nekoliko meseci, potkopali su njegova obećanja da će uspostaviti stabilnost.
Na Malikijev izbor, takođe, negativno utiču i izvesni nedostaci njegove vlade: spor razvoj i otvaranje novih radnih mesta, siromaštvo, korupcija i slab javni servis sa kojima se Iračani susreću svakog dana. Među ostalim atributima Malikijeve narušene političke perspektive navodi se i serija poteza koji podstiču sumnje u njegovo uvažavanje ravnoteže moći u zemlji.
Bezbednosne snage pod direktnom komandom Malikija optužene su za sprovođenje politički motivisanih hapšenja.
Njegove pristalice brane takve akcije kao nužan odgovor na iračku nezrelu politiku. „Iračani vole jake vladare“, kaže Džabar Habeb, kandidat sa Malikijeve liste u Bagdadu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
