Okosnicu postizborne strategije iračkog premijera Nurija Al Malikija predstavlja njegova spremnost za dugu i surovu borbu da bi se održao na vlasti, čak i po cenu otuđenja sunitske zajednice i izbijanja novih sektaških sukoba.
Irački lider pokušava da izvede sve pravne manerve ne bi li porekao pobedu svog protivnika, bivšeg premijera Ijada Alavija, čiji je sekularni nacionalistički blok osvojio većinu glasova na izborima 7. marta i ima pravo da pokuša da formira novu koaliciju. Čak i u slučaju da Maliki bude poštovao zakonske mere, može naneti ozbiljnu štetu svim naporima da se smanje sektaške tenzije. Istovremeno, izbijanje novog nasilja moglo bi da osujeti američke planove da povuku sve svoje snage iz Iraka do kraja naredne godine. Ovakav razvoj događaja doveo je u središte pažnje iračko sudstvo za koji neki tvrde da je daleko od nezavisnog i da je često predmet spoljnih pritisaka.
Premijer je juče zatražio mišljenje Vrhovnog suda o zakonskoj definiciji najvećeg bloka. Prema Ustavu, koalicija sa najvećim blokom u parlamentu ima prvenstvo u formiranju vlade. Alavijeva lista Irakija osvojila je 91, dok je Malikijeva lista Država zakona osvojila 89 mesta, što ukazuje da Alavijev blok ima prednost u formiranju vlade. No, sudska odluka podrazumeva da bi najveći blok mogao da bude formiran nakon izbora preko pregovora, dajući tako Malikuju vremena da nađe nove partnere i nadmudri Alavija.
Ukoliko Al Maliki formira vladu sa rivalskim šiitskim blokom i potpuno isključi listu Irakija, suniti bi mogli da se osećaju obespravljeno, smatra Megan Salivan, profesorka na Univerzitetu Harvard i bivša zamenica savetnika za nacionalnu bezbednost za Irak u vreme Džordža Buša. „Suniti smatraju da su osvojili izbore u smislu da Alavi, kao osoba kojoj su oni poverili većinu glasova, ima najveći broj parlamentarnih mesta. Stoga, posledice njihove nesposobnosti mogle bi da se odraze na rad vlade“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
