Maliki traži dodatno oružje od Vašingtona

Potreba Iraka za američkim trupama mogla bi da bude drastično smanjena u narednih tri do šest meseci ukoliko SAD obezbede veću količinu oružja iračkim bezbednosnim snagama, izjavio je premijer te zemlje Nuri Al Maliki. Manjak oružja i opreme prouzrokovao je jače pobunjeničke akcije, objasnio je Maliki za britanski list Tajms. On je zatražio od zvaničnika SAD da poštuju dogovor kojim su se obavezali da iračke trupe snabdeju dodatnom količinom oružja.
Nova strategija za Irak, koju je američki predsednik Džordž Buš objavio protekle nedelje, podrazumeva slanje dodatnih 20.000 vojnika SAD, od kojih bi većina bila raspoređena u Bagdadu s ciljem da uspostavi bezbednost i spreči sektaške sukobe. Ali, irački premijer je objasnio da je veća količina oružja ono što je zaista neophodno. „Ako uspemo da ostvarimo sporazum koji podrazumeva brže snabdevanje oružjem iračkih vojnika, verujem da će se u toku narednih tri do šest meseci naša potreba za američkim vojnicima drastično smanjiti“, rekao je Maliki za Tajms. „To je moguće pod uslovom da postoje realni i jaki napori za podršku našim vojnim snagama i njihovo naoružavanje“, dodao je on.

Hilari Klinton podržava rezoluciju protiv slanja trupa

Vašington – Hilari Klinton je juče rizikovala da bude preteknuta u trci za predsedničke nominacije demokrata kada je ponovila svoj stav povodom rata u Iraku, ali ipak nije otišla dovoljno daleko da bi zadovoljila antiratne kritičare. Hilari Klinton, koja je glasala za rat 2002. i dosad nije odbacivala takav stav, iskoristila je televizijska i radio studija za medijsko bombardovanje u iznošenju svog mišljenja o ovoj temi pošto je posetila Irak i Avganistan prošle nedelje. Njena promena usledila je dok je opozicija prikupila podršku u Kongresu protiv planova predsednika Džordža Buša da pošalje dodatnih 21.500 vojnika u Irak. Klintonova je na pres konferenciji u Senatu izrazila podršku ovoj rezoluciji. Ona je obećala da će predstaviti svoj nacrt zakona kao potpuno simbolički potez koji nema šansu da prođe i predložiće da broj američkih vojnika u Iraku budu ograničen na 132.000. Ona je takođe predložila šestomesečni rok za iračku vladu da preduzme akciju da zaustavi sektaško nasilje.

Maliki je u intervjuu za Tajms kritikovao državnu sekretarku SAD Kondolizu Rajs koja je nedavno izjavila da vlada iračkog premijera opstaje zahvaljujući „pozajmljenom vremenu“. „Takvi komentari samo pružaju „moralnu podršku“ pobunjenicima“, objasnio je Maliki. On je priznao da je tokom egzekucije bivšeg iračkog lidera Sadama Huseina bilo propusta, ali je izjavio da nije u pitanju čin osvete.
Komentari iračkog premijera dolaze u trenutku kada se pitanje bezbednosti u Iraku nameće kao politička kontroverza u Vašingtonu, objasnio je dopisnik BBC-ja u Bagdadu Majk Vuldridž. U sredu su trojica američkih senatora, demokrate Džozep Bidn i Karl Levin, kao i republikanac Čak Hegel, postigli dogovor o rezoluciji za suprotstavljanje novom planu američkog predsednika. Oni su objasnili da nije u interesu SAD da produbljuju svoju umešanost u rešavanje konfliktne situacije u Iraku, zahtevajući određivanje vremenskog roka za prebacivanje bezbednosne odgovornosti u ruke iračkih vlasti.
Rezolucija za suprotstavljanje Bušovom planu, koja će prema rečima analitičara najverovatnije biti usvojena, neće biti obavezujuća i neće imati nikakvu zakonodavnu moć. Zvaničnik Bele kuće Toni Snou izjavio je da rezolucije Kongresa neće uticati na Bušove stavove. „Predsednik ima zaduženja kao glavnokomandujući i on će nastaviti da ih sprovodi“, rekao je Snou.