Maline – povratak u budućnost

Šta je ljudsko u ljudima može se lako testirati. Svakodnevno. Odeš jednog hladnog dana u selo Iveziće i upoznaš Rahimu Balićevac, staricu koja živi sama, u izbi pokrivenoj limom, bez džamova na prozorima, bez struje. Rahima ne traži ništa, ali zauvek poneseš u sebi reči koje onako sićušna, jedva nazirući svet oko sebe, prozbori tiho:“Nemojte ići, đe ćete?!“. Stvarno, đe to mi svi idemo?!

Na 20. sednici Skupštine opštine Prijepolje „natovrzli“ se odbornici na moral, čast i poštenje. Odmah zatim: ko to koga preko koga zapošljava? Videlo se da to neće da se završi tek tako, te dođe do incidenta. Odbornik na odbornika verbalno udari, nađe se tu i govornica, pa: govornicom ću ja tebe, govornicom ćeš ti mene. Leteli delovi mikrofona i dugmići. A predsednik Skupštine opštine Vukosav Tomašević im posle svima rekao da on neće više praviti nikakve programe i planove rada jer posle, kad se ovi ne realizuju, njemu, predsedniku, spočitavaju da je „nesposoban“. Ni jedan Program rada prijepoljska Skupština opštine nije realizovala od 2009. godine.

Učinjeno je konačno i nešto bitno: smanjen je broj odbornika, jedna teška mašina koja troši mnogo za puko dizanje dva prsta. Politička nadgornjavanja, ucene i nagodbe, obesmislili su programe delovanja, pa je Skupština opštine postala nužnost koja se zaobilazi koliko je to moguće. Da je sve to došlo do „rijaliti“ programa govori činjenica da je sednica započeta u decembru 2014. završena u aprilu 2015. godine! Prijepolje je i dalje jedan od retkih gradova bez javnog parkinga i javne garaže. Doneta je u proleće Odluka o javnim parkiralištima. Tako će na 230 parking mesta, koliko ih ima u celom gradu, jurnuti više od 7000 registrovanih vozila i tipkati SMS poruke da bi se malko priparkirali u centru grada. A davno urađen projekat garaže i dalje stoji. Nije prioritet. Ali jeste turizam. Seoski, verski, sportski, avanturistički, običan… Kanjon Mileševke, Savina pećina, Titerovac, manastir Mileševa, Zoološki vrt, Pančićeva omorika, Hisardžik, sve će to da bude atrakcija kad se napravi jedna galerija s koje puca pogled. I to kakav pogled! Na jedinu nedovršenu magistralu u Srbiji. Radovi su počeli pre 70 godina, probijeni tuneli, a onda se stalo.

Pročulo se da je Loto premija izvučena u Prijepolju. Svih 2,5 miliona evra. Ali mnogi su davno odustali od igara na sreću, pa su se razmilili po selima. Sve je jasnije da nema ništa više od firmi, da su od privrede ostala samo polja, te se valja vratiti onome što se ima, da se poljoprivređuje. Prijepolje je prva opština u Srbiji koja je donela Strategiju održivog razvoja i za deset godina moglo bi se reći da je „izdržala održavanje“. Prijepolje je devastirana opština, koja je pre 30 godina imala skoro 50.000 stanovnika, a danas svega 37.000. Opština je sa najvećim procentom smanjenja stanovnika u odnosu na popis iz 2002. godinu. Jedna je od 40 najsiromašnijih opština Srbije i jedna od pet sa najvećom stopom nezaposlenosti. Ima 8.500 penzionera, 6.200 nezaposlenih i 5.100 zaposlenih. A onda su maline obojile sve bojom nove nade. Ljudi govorili: „Malina je dar od Boga“, „I deca asfalta u malinjacima“, „Povratak u (k)raj“, „Crveno zlato u opštini Prijepolje“. Tako je 2015. godina bila godina u kojoj je bilo lepo biti seljak ili se vrzmati oko sela. I zaista se dogodilo to neverovatno, kao u nekom filmu: dan, leto, subota, podne, a grad potpuno prazan. Ostali su samo oni koji su maline mogli posaditi jedino u saksijama na balkonima. Sve ostalo bilo je u malinjacima. Od malina u ovoj godini ova opština obrnula je više od 600 miliona dinara, a ceo budžet za godinu dana je nešto malo više od milijardu dinara. „Groznica crvenog zlata potresala Prijepolje“. Da bi se ubrao kilogram malina ruke treba ispružiti 333 puta ili 26.640 da bi se nabralo 80 kilograma dnevno koliko se obere u jeku sezone. Pa u jeku berbe ječe berači ali zaradi se i do 80.000 dinara za mesec.

Prijepolje je čak i klupe prefarbalo u crveno, boju malina i novog entuzijazma. Ponovo aktuelni bili ujedi pasa. Kereća mafija, kako je to neko nazvao ili „ujedi zadovoljstva“ jer oštećenom, od ujedenosti od strane pasa, uz svedoke i nalaze lekara, preko advokata, za oštećenje naneto ujedom i za duševnu bol, bude isplaćeno i 100.000 dinara, a budžet već godinama ostaje „kratak“ za po desetak miliona koji se isplate ujedenim, te neko primeti da ili ne umemo da se branimo od kerova ili su ovdašnji kerovi opasniji od kerova u drugim opštinama. A Dom kulture postao pozornica na kojoj se pred očima javnosti događala predstava do sada neviđena. U glavnoj ulozi direktor i šefica računovodstva, članovi upravnog odbora, kao epizodisti. Ovaj komad imao je višemesečne probe, sa neočekivanim obrtima, a epilog se izmešta van matične scene, na scenu Javnog tužilaštva.

Na davno zapuštenom prostoru Auto kuće koja je godinama bila u stečaju izgrađen novi objekat koji će biti „kol centar“ za prodaju računarske opreme kanadske firme čiji je vlasnik Prijepoljac Goran Varaklić. Konačno jedan iskorak. Pored je groblje autobusa. Pred našim očima, na desetine autobusa „Polimljretransa“ kojima su se vozili radnici na posao, a leti preko sindikata na more, stoje zahrđani kao simbol propasti, nebrige i nemara. Prijepolje je od 1948. godine imalo svoje autotransportno preduzeće, a od šezdesetih godina prošlog veka gradski prevoz. To groblje je simbol privatizacije. Spomenik na ulasku u ovaj grad, koji smetlištem pozdravlja turističke namernike. A deponija?! Ništa. Pribojci neće prijepoljsko smeće. Neće i ne može im niko ništa, ni specijalna komisija koju je formiralo nadležno ministarstvo.

Počela je izborna godina. Možda je zbog toga osvanula na oglasnoj tabli reklamna preporuka Detektivske agencije u kojoj piše da pruža „kvalitetne usluge klijentima iz Prijepolja i inostranstva“ i to: potraga za nestalim licima, preljube, otkrivanje narkomanije, terensko praćenje, DNK analize i utvrđivanje očinstva, povraćaj novca od dužnika i usluge obezbeđenja!