Malinović: Uspostavlja se vojno-policijska država

– Usvajanje ovih izmena meni deluje kao završetak nečega što bi moglo da liči na vojno-policijsku državu – navodi Malinović.

U predloženim izmenama postoji niz članova koje su za Malinovića problematične. Ipak, on fokus stavlja na one koje se odnose na funkcionisanje vojne policije. Izmene predviđaju da ubuduće vojna policija, ukoliko u vojnim objektima primeti nekoga ko vrši neko krivično delo, nema obavezu da tu osobu prosledi „regularnoj“ policiji. Takođe, ukoliko bude izmenjen zakon, ministar odbrane će sam odlučivati o tome koga će pripadnici vojne policije štititi, nezavisno od toga da li štićeno lice ima ili nema veze sa vojskom.

– Ukoliko ne postoji poverenje u policiju, onda taj sistem treba da se reorganizuje, a ne da se proširuju ovlašćenja vojne policije nad građanima – kaže Malinović, dodajući da je „neprirodno“ da vojska ima šire nadležnosti nad civilnim stanovništvom. Predložene izmene, smatra on, direktno zadiru u domen ljudskih prava i sloboda, zbog čega je, kako dodaje, nužna reakcija domaće, ali i inostrane javnosti.

– Ukoliko opozicija i civilni sektor ne uspeju da reaguju, morala bi da reaguje Evropa. Ne postoji nijedan razlog za proširenje nadležnosti vojne policije, a to bi moglo da ima vrlo štetne posledice – ističe Malinović.

Razloge za proširenje ovlašćenja vojne policije ne vidi ni Katarina Đokić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koja navodi da van sistema odbrane postoje nadležni državni organi.

– Nije jasno zbog čega se proširuju ovlašćenja vojne policije, kada postoji policija i Bezbednosno-informativna agencija. Predložene izmene imaju još manje smisla kada se uzme u obzir da je ministar odbrane i član Saveta za nacionalnu bezbednost – navodi Đokić.

Prema njenim rečima, obrazloženje koje je dalo Ministarstvo odbrane, a koje je navelo da se Zakon o vojsci menja kako bi se zakonodavna rešenja uskladila sa praksom, nije zadovoljavajuće.

– Umesto da se praksa usklađuje sa zakonskim rešenjima, ovde se zakoni usklađuju sa praksom – ističe Đokić.

Izmene Zakona o vojsci, koje još uvek nisu došle u Skupštinu Srbije, predviđaju da ubuduće ministar odbrane sam određuje formacijska mesta na koja se bez konkursa mogu primiti civilna lica, donosi plan opremanja vojske i odlučuje o tome koga će štititi pripadnici Vojne policije. Takođe, ukoliko prođu najavljene izmene, pripadnik Vojske Srbije će moći disciplinski da odgovara i za „svako postupanje van službe“.

Centralizacija sile

Korekcije Zakona o vojsci u skladu su sa izmenama niza drugih akata, koje su već usvojene ili tek treba da budu realizovane. Izmene Zakona o BIA, Zakona o policiji i Zakona o odbrani, pojednostavljeno rečeno idu u pravcu jačanja centralne uloge ministra ili načelnika. Jačanje države može se primetiti i u nacrtu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti gde čak 59 članova predviđa da se obrada koju vrše „nadležni organi“ radi „gonjenja učinioca krivičnih dela, izvršenja sankcija i zaštite od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti“ izuzima iz opšteg režima zaštite, odnosno, da on za nju ne važi.