Malo je povratnika

Istraživanja UNHCR i Odseka za sociologiju zagrebačkog Filozofskog fakulteta pokazuju da se u Hrvatsku vratilo i u njoj trajno živi samo 50 odsto povratnika, odnosno manje od 60.000 ljudi, što predstavlja 18 odsto ukupnog broja izbeglica.

Miodrag Linta iz Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji ukazuje i na „nepovoljnu povratničku strukturu u Hrvatskoj“: trećina povratnika je starija od 65 godina, osam odsto je nezaposleno, 11 odsto u potpunosti zavisi od pomoći, 11 odsto ukupnog broja povratnika je preminulo“.

Izbeglička udruženja kao jedan od glavnih problema vezanih za povratak navode nespremnost Hrvatske da poštuje individualna prava, pre svih povratak imovine i stanarska prava. Iznose i podatke: na obnovu kuća čeka 8.000 porodica, više stotina kuća nije vraćeno legalnim vlasnicima srpske nacionalnosti, više od 40.000 penzionera koji sada žive u Srbiji čekaju na dospele, a neisplaćene penzije, veliki broj izbeglica nije izvršio konvalidaciju radnog staža…

„Za razliku od ostalih hrvatskih građana, Srbi koji su izbegli iz Hrvatske u potpunosti su isključeni iz privatizacije društvenih, državnih i javnih preduzeća za čiji su razvoj i prosperitet dali pun doprinos. Hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta nisu vraćeni u posed vlasnika – povratnika ili izbeglica. Postojanje tajnih optužnica za ratne zločine ima za posledicu zastrašivanje i sprečavanje povratka“, navode predstavnici izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske.

Muke s državljanstvom i bezbednošću

Veliki broj povratnika, prema važećim hrvatskim propisima, nema hrvatsko državljanstvo. Oni su tretirani kao strani državljani i podležu strogoj, komplikovanoj i skupoj proceduri priznavanja statusa stranaca s privremenim ili stalnim boravkom u Hrvatskoj. Problem je i bezbednost: povremeni fizički napadi, vređanje, skrnavljenje verskih objekata i grobalja.