Malo ko razmišlja o deci u vreme krize

On ističe da ovakvi podaci jesu zabrinjavajući, ali i da je jedini izlaz zaustavljanje pandemije insistiranjem na merama kojima bi se štitilo zdravlje, a ne ekonomski interesi.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je tokom 2020. godine preminulo 114.954 osobe, dok su rođene 61.693 bebe. Dok je broj živorođenih opao za 2,8 odsto, broj umrlih skočio je za skoro 14 odsto u odnosu na 2019, što je osnovni razlog velikog negativnog prirodnog priraštaja.

– Pre pandemije naš negativni prirodni priraštaj kretao se oko 37.000. Prošle godine zabeležen je pak rekordan negativan prirodni priraštaj, a moja pretpostavka je da će 2021. biti još gora odnosno da će broj umrlih biti dvostruko veći od broja živorođenih, a negativan prirodni priraštaj premašiti 60.000, navodi Penev.

Podaci za prva dva meseca 2021. pokazuju da je nastavljen trend povećanog umiranja i manjeg rađana – u januaru je umrlo 20 odsto više ljudi a u februaru 11 odsto u poređenju sa prošlom godinom. Istovremeno broj rođene dece u januaru je bio 12 odsto manji, a u februaru pet odsto u odnosu na prva dva meseca 2019.

Penev ističe da je bilo potpuno nerealno očekivati „bejbi bum“ tokom pandemije, jer je sve ukazivalo na to da će kriza koja je pratila prethodnih godinu i više dana ostaviti posledice i na natalitet.

– Potpuno je očekivano da se tokom kriznih situacija, u vreme velike ekonomske nesigurnosti koja je pratila širenje korona virusa, ne donose krupne, životne odluke kao što je rođenje deteta. Istovremeno, ne treba zanemariti ni činjenicu da je tokom 2020. godine sklopljeno znatno manje brakova (većina dece u Srbije se rađa u bračnoj zajednici), kao i da je zbog socijalne distance bilo mnogo manje kontakata, a samim tim i prilika za upoznavanje parova, dodaje Penev.

Upitan o merama koje bi država mogla doneti, a koje bi se odnosile na umanjenje negativnih posledica pandemije na prirodni priraštaj, sagovornik Danasa ističe da je prvo i osnovno usmeriti se na zdravstvenu zaštitu odnosno zaustaviti širenje virusa.

– Nikakve ad hoc mere ne bi imale smisla u trenutnoj situaciji. Mi moramo da nađemo način da se izborimo sa epidemijom u Srbiji a to znači da zaštita zdravlja stanovništva, a ne rad kafića ili to koliki će nam biti privredni rast, mora da bude na prvom mestu. Na kraju krajeva, mi već imamo mere usmerene ka povećanju nataliteta. Problem je međutim njihovo nesprovođenje kakvo smo videli prilikom kašnjenja isplata zarada trudnicama. Takve stvari ne bi smele da se dešavaju, dodaje Penev.

Da kriza koju je donela pandemija, ali i neprimenjivanje propisa uz postojeća loša zakonska rešenja ostavila posledice na prirodni priraštaj, smatra i Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame. Ona podseća da je Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji reguliše primanja trudnica, odavno trebalo da se promeni.

– Mi imamo trudničke zarade koja se sada čeka mesecima. Koliko ljudi ima ušteđevinu u Srbiji i sebi može da priušti da nema platu mesecima, kaže Ružičić. Ona dodaje da je ekonomska kriza koju je pokrenula pandemija posebno pogodila žene sa decom.

– Vlada opšta neizvesnost od toga kakav će biti dalji tok pandemije, do toga da li će ljudi nastaviti da rade. Mame su često prve koje stradaju kada se dele otkazi i van pandemije. Zbog svega toga roditelji su primorani da se preračunavaju da li mogu da imaju dete, dodaje sagovornica Danas, ističući da „žene ne odlučuju da rode decu zato što će im neko dati ili neće dati novac“.

– Ono što im je mnogo važnije jeste da postoji vera u sistem i sigurnost da će država biti tu da zaštiti porodice a da će uslovi na koje su računale u periodu kada dobiju dete se neće menjati – zaključuje Ružičić.

Problemi sa zakonskim rešenjima

Jovana Ružičić kaže da zakonska rešenja koja su u pripremi a koja treba da podstaknu natalitet nisu dobra. Kao primer navodi Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji ovih dana ulazi u skupštinsku proceduru, koji je po njenim rečima problematičan iz više razloga. „Prvo, ne garantuje se minimum primanja porodiljske plate pa tako u Srbiji imamo mame koje primaju po 6.000 dinara mesečno tokom prvih meseci bebinog života. Drugi problem ovog zakona je taj što se mame preduzetnice ne tretiraju kao ostale zaposlene. Na kraju ovaj zakon ograničava mame koji imaju prihode veće od tri prosečna primanja da mogu da prime tokom porodiljskog iznos od tri prosečne zarade iako njihovi poslodavci uplaćuju poreze i doprinose na pet prosečnih plata“, navodi Ružičić.

Moguć „oporavak“

Goran Penev kaže i da je moguće da kada pandemija prođe usledi kompenzacioni period, odnosno vreme kada će se povećati broj rođene dece, ali da ostaje otvoreno pitanje da li će to biti dovoljno da nadoknadi trenutne gubitke. „Tada bi se eventualno moglo razmišljati i o uvođenju dodatnih mera za podsticaj rađanja“, dodaje Penev.

U Španiji 20 odsto manje rođenih

Broj novorođene dece izrazito je opao u periodu od oktobra do prvih meseci 2021. godine u većini evropskih zemalja, pokazalo je istraživanje grupe autora iz Austrije i Nemačke pod nazivom „Baby bust in the wake of the COVID-19 pandemic?“. Među 17 posmatranih država taj pad se u proseku kretao od 5,1 odsto u novembru, preko 6,5 odsto u decembru do 8,9 odsto u januaru 2021. godine u poređenju sa istim periodom prošle godine. Najveće smanjenje u broju rođene dece zabeleženo je u Španiji i iznosi 20 odsto u decembru 2020. i januaru 2021.