Poslednji izveštaj koji su Škola naprednih međunarodnih studija vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins i Vilson centra pod nazivom „Od krize do približavanja – strategija za borbu protiv nestabilnosti na Balkanu na njenom izvoru“, nedavno predstavili kao „strategiju preokreta u uznemirujućem pogoršanju stanja na Balkanu i rastućem ruskom i kineskom uticaju u ovom regionu“, nema nikakve veze sa realnošću, uključujući i mogućnost ulaska samoproglašene kosovske države u NATO, tvrde za Danas domaći poznavaoci geostrateških prilika i stanja na KiM.
Stručnjaci iz više zemlja koji su radili na ovom vašingtonskom dokumentu predlažu da se primenom „strategije približavanja stavova članica NATO i EU koje nisu priznale kosovsku samostalnost privole većinskom stavu u ovim organizacijama, što bi bio signal i za Beograd i Prištinu u promeni načina pregovaranja“, a deo izveštaja bavio se i „napredovanjem Kosova ka članstvu u NATO“.
– Već duži period, gotovo 20 godina koliko Atlantski savet Srbije postoji, stalno se pokreće pitanje ulaska Kosova u Atlantsku ugovornu asocijaciju sa sedištem u Briselu, kao krovnu organizaciju lokalnih atlantskih saveta. Najpre svi kažu da su ‘za’, ali svaki put stvar padne u vodu, čim bismo mi rekli da to nije moguće jer Kosovo nije član UN. U tom su nas i drugi podržavali, pre svega Danska i Norveška. To znači da bez članstva u UN Kosovo ne bi moglo da uđe u NATO, komentariše za Danas Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta Srbije.
On ističe da je pomenuti ekspertski izveštaj nerealan, jer NATO čini 30 suverenih država, od kojih četiri nisu priznale Kosovo i na to ih nije moguće privoleti.
– One nisu priznale Kosovo ne zato što vole nas, nego zato što imaju identične probleme u svom okruženju, koje bi tim priznavanjem legalizovale. Izveštaj koji su predstavili Univerzitet Džons Hopkins i Vilson centar deluje uobičajeno nerealno kao kad se u predlozima traži pokriće za trošenje novca. Ideja je bez osnova u realnosti, zdravom razumu i logici – smatra Živulović.
Dušan Proroković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu procenjuje da su „Rusija i Kina ovde sekundarni faktor u rešavanju problema na KiM i na Balkanu“, a da SAD, koje u tome imaju primarnu ulogu, sada pokušavaju da na brzinu zaokruže kosovsku priču da se ne bi našle u problemu zbog agresije na jednu suverenu zemlju 1999. tvrdeći da je reč o humanitarnoj akciji u zaštiti ljudskih prava“.
– Problem je što njihovi analitičari i stručnjaci sve posmatraju sa vašingtonskih visina bez pravih saznanja zbog čega imaju loše procene. Ako se ima u vidu slučaj Savezne Republike Nemačke, članstvo u UN nije najveća prepreka ulasku Kosova u NATO, jer se pokazalo da formalno i nije neophodno. Najveća prepreka su države članice Alijanse koje nisu priznale kosovsku jednostrano proglašenu nezavisnost. Reč je o veoma uticajnim državama, značajnim za mir i stabilnost u oblasti Mediterana i Južne Evrope. Tu pre svega mislim na Španiju, za koju ne vidim način na koji bi mogla da prizna nezavisnost Kosova dok se suočava sa narastajućom krizom u Kataloniji. Iako se računa da bi Grčka mogla prva da se prikloni većinskom stavu članica NATO i EU kad je reč o Kosovu, pitanje je šta bi u tom slučaju Atina radila sa Kiprom i da li bi time učinila uslugu Edoganu, iako su već dve godine grčko-turski odnosi, zbog Istočnog Mediterana i drugih sporova, problematizovani do mere kako dugo nisu bili – objašnjava za Danas Dušan Proroković.
Rada Trajković iz Evropskog pokreta Srba sa KiM smatra da je predložena „strategija preokreta“ na Balkanu, u čijoj je perspektivi i ulazak Prištine u NATO „u funkiciji pritiska i lobiranja za Kosovo, ali ne i činjeničnog stanja“.
– U međuvremenu pojavila se ideja o povlačenju SAD sa KiM i iz baze Bondstil, što je izazvalo paniku među kosovskim Albancima. Američko prisustvo štit je za samoproglašenu kosovsku državu i etničko čišćenje prostora KiM u miru pod njenim dominantno albanskim vođstvom. O tome svedoče napadi na Srbe, nesprovođenje odluka kosovskih sudova o srpskoj imovini, koju bezuspešno potražuje više desetina hiljada Srba – kaže za Danas Rada Trajković.
Ona podseća da je preduslov SB UN za dolazak Kfora, čiju okosnicu čine snage NATO, bio Kumanovski sporazum koju su međunarodne bezbezbednosne snage potpisale sa državnim organima SRJ, odnosno Srbije kao njene pravne naslednice.
– Prisustvo Kfora regulisano je Rezolucijom SB UN 1244 koja nije suspendovana, što znači da je i baza Bondstil na teritoriji Srbije. Iako današnja globalna slika sveta stvara utisak da, osim pet stalnih članica SB UN, nijedna država nema zagarantovan teritorijalni integritet, izveštaj koji se nudi iz Vašingtona više je ideja nego nešto što je ozbiljno zasnovan na međunarodnim dokumentima – mišljenje je Rade Trajković.
Gas i trgovina
Iako je Gabrijel Eskobar, izaslanik predsednika SAD za Zapadni Balkan, pred najavljenu posetu Prištini i Beogradu izjavio da se od kosovske strane očekuje poštovanje dela Briselskog sporazuma o osnivanju zajednice srpskih opština, sprovođenje sudske odluke o vlasništvu nad imovinom manastira Visoki Dečani, kao i održavanje srpskih izbora, u prištinskim diplomatskim krugovima spekuliše se da su pregovori o gasu sa Vladom Kosova jedan og glavnih razloga njegovog dolaska na KiM. Danasovi diplomatski izvori procenjuju da „čak i da sve članice NATO i EU priznaju kosovsku nezavisnost, to neće sprečiti ruski uticaj na Balkanu“, dok bi cena za eventualni ruski „kart blanš“ u novom delu Evrope bila znatno veća „trgovina“ sa Zapadom na prostoru Ukrajine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.