Maloletnički kriminal u blagom opadanju u Srbiji

Prema izveštaju RZS-a, u 2018. godini podneta je krivična prijava protiv 2.744 maloletna lica, što je najmanji broj u prethodnoj deceniji gde je broj prijava varirao između tri i četiri hiljade.

Ubedljivo najzastupljenija krivična dela među maloletnicima su ona koja su usmerena protiv imovine.

Od 1.289 takvih dela prošle godine najviše je bilo krađa (451), teških krađa (387), uništenja i oštećenja tuđih stvari (141) i neovlašćeno korišćenje tuđih vozila (45). U istom periodu, maloletnici su počinili 373 lakih telesnih povreda, 62 teške i 74 krivičnih dela ugrožavanje sigurnosti.

Sudeći prema podacima RZS-a, maloletnički kriminal nije podjednako raspoređen na teritoriji cele zemlje. U Beogradu su prošle godine podnete 153 krivične prijave protiv maloletnih lica, u regionima južne i istočne Srbije 1092, dok je u Šumadiji i zapadnoj Srbiji podneto njih 782.

Ozbiljna asimetričnost vidi se jednom kada se u računicu uvede kategorija pola, pošto je od 2.744 krivičnih prijava, njih 2.448 podneto protiv dečaka.

Velika većina maloletnika protiv kojih je prošle godine podneta prijava redovno pohađa školu (1.724), njih 83 vanredno, dok je 276 van obrazovnog procesa. Polovina maloletnika koji su bili obuhvaćeni prijavama živi sa oba roditelja, njih 514 sa jednim roditeljem, a 66 u hraniteljskim porodicama.

Kako za Danas kaže kriminolog Dobrivoje Radovanović, bivši direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, na nastanak maloletničke delikvencije utiče više faktora.

– Ono što nasledimo svakako utiče na naš nivo agresivnosti, impulsivnosti i odnos prema drugim ljudima. S druge strane, na nas utiču i norme koje učimo od porodice, u školi i od vršnjačke grupe. Ukoliko jedna od ovih grupa zakaže, jača sklonost ka kriminalu, kaže Radovanović uz opasku da sve više jača uticaj koji na pojedinca vrše vršnjačke grupe.

Upitan da prokomentariše činjenicu da su među maloletnicima najzastupljenija krivična dela protiv imovine, Radovanović kaže da je to tako u većini društava i da materijalni status počinilaca nije presudan.

– To su krivična dela dečaka. NJima je najlakše da počine krivična dela provale. Pritom, postoji jedna teza u kriminologiji koja se pokazala kao tačna a koja kaže – ako dete počini krivično delo pre nego što uđe u pubertet, onda su jako velike šanse da će postati karijerni kriminalac. S druge strane, ako dete počini prvo krivično delo u pubertetu, onda su ogromne šanse da neće činiti dela kada odraste, navodi Radovanović.

Pritom, ne postoji garancija da će počinjeno delo na kraju i biti kažnjeno. Od 2.774 krivičnih prijava koje su podnete prošle godine protiv maloletnika, njih 1.548 je rezultovalo krivičnom sankcijom. Od 929 sankcija koje su izrečene starijim maloletnicima, osam je zatvorskih. Vaspitnih mera, najzastupljenijih sankcija koje sudovi izriču maloletnicima, bilo je prošle godine 431.

Da se ne radi o komplikovanim delima, pokazuje i brzina kojom se rešavaju slučajevi maloletničkog kriminala, pošto je prošle godine čak 1.070 postupaka okončano za manje od dva meseca od podnošenja prijave. Preko jedne godine trajalo je svega 206 postupaka.

Đurđić: Potrebna ustanova za lečenje

Sudija Savo Đurđić, član Saveta za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima, kaže da je zakon koji reguliše ovu materiju savremen i relativno dobar, ali da problem leži u njegovoj primeni.

– Najveći problem je što u Srbiji ne postoji institucija u koju bi maloletni počinioci krivičnih dela bili poslati na lečenje i osposobljavanje, kao i ustanove za pojačan nadzor uz dnevni boravak. Ipak, postoje pozitivni pomaci, a pouzdan pokazatelj je što nemamo povećanje broja krivičnih dela koja čine maloletnici, kaže Đurđić.