Manastir Visoki Dečani stalno je na udaru

Cilj ove kampanje jeste da se Evropa Nostra prikaže kao organizacija koju su navodno instrumentalizovali Vlada Republike Srbije i SPC, čime se dodatno još više ugrožavaju svetinje naše Crkve na Kosovu i Metohiji, posebno manastir Visoki Dečani.

Najpre se 18. marta 2021. pojavilo pismo upućeno organizaciji Evropa Nostra od strane sadašnjih vodećih ličnosti kosovskih institucija – Albina Kurtija i Vjose Osmani, koje je u javnost pustio novi ministar kulture Hajrula Čeku.

Potom je u subotu, 16. aprila, usledilo i javno pismo 40 albanskih organizacija civilnog društva na Kosovu, koje oštro kritikuju odluku organizacije Evropa Nostra, iznoseći optužbe da upisivanje manastira Visoki Dečani na evropsku listu sedam najugroženijih spomenika kulturnog nasleđa stvara „lažan odraz stvarnosti na Kosovu“ i da podaci o nominaciji „uglavnom potiču iz izveštaja srpskih institucija“.

Ove organizacije tvrde da su „već prepoznate univerzalne vrednosti objekata koje je Unesko stavio na Svetsku listu kulturne baštine“, a da pritom nijednom rečju ne pominju da su sva četiri naša spomenika Unesko još od 2006. na listi „Svetske baštine Uneska u opasnosti“ i da je manastir Dečani i dalje pod vojnom zaštitom Kfora zbog realnih bezbednosnih rizika.

Kao episkop raško-prizrenski i dugogodišnji iguman manastira Visoki Dečani (od 1992. do 2011) osećam potrebu da se javno oglasim i izrazim najdublju zabrinutost, jer se višegodišnja kampanja skrnavljenja i uništavanja srpske pravoslavne kulturne baštine na Kosovu i Metohiji sada nastavlja agresivnim institucionalnim i političkim pritiskom kosovskih institucija, kao i negativnom medijskom kampanjom protiv naše Crkve, a posebno manastira Visoki Dečani.

Manastir Visoki Dečani, kao jedan od najvažnijih spomenika Uneska u ovom delu Evrope, Evropa Nostra svrstala je ove godine među sedam najugroženijih spomenika kulture, pre svega imajući u vidu da ga je kao ugroženog prepoznao sam Unesko.

Cilj ove odluke nije politički motivisan, jer su među objektima i spomenici iz više evropskih zemalja, već iskrena namera da se podstakne bolja zaštita i tolerantniji odnos prema ovom značajnom spomeniku i svetinji SPC.

Uostalom, kulturna baština treba da zbližava, a ne razdvaja ljude.

Manastir Visoki Dečani ipak je 21 godinu pod jakom zaštitom međunarodnih snaga Kfora, posebno italijanskog kontingenta, koji neprekinuto sve ovo vreme čuva ovaj manastir.

Visoki Dečani su trenutno jedini verski objekat na Kosovu i Metohiji pod zaštitom Kfora, ali i jedini verski objekat i spomenik Uneska u Evropi pod ovakvom vojnom zaštitom.

A to zasigurno nije bez razloga, o čemu svedoče sledeće činjenice:

a Prvi oružani napadi albanskih ekstremista bliskih OVK počeli su odmah nakon završetka rata i dolaska međunarodnih mirovnih snaga. U februaru i junu mesecu 2000. na manastir Visoki Dečani je ispaljeno nekoliko minobacačkih granata. Nakon napada prisustvo snaga Kfora je pojačano, tako da su manastir jedno vreme obezbeđivala i oklopna vozila, a monasi godinama putovali pod vojnom pratnjom. To nije bila zaštita od mirnih suseda, već od ekstremističkih naoružanih grupa kosovskih Albanaca, koje su tih meseci uništile ili teško oštetile 107 srpskih pravoslavnih crkava (što je detaljno dokumentovano foto-arhivom), progoneći istovremeno srpski narod, iako je oružani sukob bio završen.

b U „Martovskom pogromu“ (17-18. marta 2004), kada su samo za dva dana kosovski albanski ekstremisti brutalno uništili ili teško oštetili još 35 svetinja SPC širom Kosova i Metohije, u noći 17. marta na manastir Visoki Dečani ispaljeno je osam minobacačkih granata. Istragu je sproveo i dokumentovao italijanski Kfor. Narednog dana oko 400 kosovskih Albanaca okupilo se u gradu Dečani sa namerom da oružano napadnu manastir, ali su u poslednjem trenutku sprečeni, pre svega zahvaljujući posredovanju brojnih međunarodnih zvaničnika i naročito tadašnjeg komandanta Južnog krila Nato snaga, američkog Admirala Džonsona, koji nam je lično preneo šta je sve te noći učinio da bi sprečio napad na manastir.

Nakon ovog napada Kfor je opet pojačao prisustvo i organizovao nekoliko kontrolnih punktova.

Sprovođene su redovne vežbe Kfora u cilju reagovanja u slučaju novih napada.

Kako bi se manastir dodatno zaštitio 2004. Dečani su uvršteni u listu spomenika svetske kulturne baštine Uneska.

Nakon dve godine na listu su dodati i manastiri Pećka patrijaršija, Gračanica, kao i hram Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, a 2006.

Unesko stavlja sva četiri pomenuta spomenika – sve četiri svetinje SPC na KiM na listu Svetske kulturne baštine u opasnosti, na kojoj se i danas posle 15 godina nalaze.

Inače, sadašnji predsednik SAD, a tada senator Džozef Bajden 9. marta 2005. je u Senatu govorio o ugroženosti manastira Dečani, o čemu postoji sačuvani transkript, ali i o tome kako su dečanski monasi pružili utočište izbeglicama za vreme rata bez obzira na etničku pripadnost, o čemu su u više navrata tokom i nakon sukoba izveštavali ugledi zapadni mediji. G. Bajden je, inače, dva puta posetio manastir Visoki Dečani.

Jednom kao senator 2005, a drugi put kao potpredsednik SAD 2009, kada je posebno naglasio pozitivnu ulogu manastira u vreme sukoba 1999. godine.

c Dana 30. marta 2007. na manastir Visoki Dečani ispaljena je granata iz zolje sa obližnjeg brda. Na svu sreću, granata je pogodila srednjovekovni zid manastira, ali ne i crkvu, koja je ciljana. Neposredno nakon napada generalni sekretar Uneska Koićiro Macura 6. aprila 2007. osudio je u pisanoj izjavi u ime Uneska napad na ovaj spomenik svetske kulturne baštine. Iako je odmah nakon napada udruženje ratnih veterana OVK u Dečanima, sa lokalnim albanskim medijima, optužilo Srbe, pa čak i sam manastir za orkestraciju ovog napada, nakon policijske istrage uhapšen je lokalni Albanac Jeton Muljaj, koga je sud u Peći 25. februara 2009. osudio na tri i po godine zatvora zbog napada na manastir.

d Sledeći incident se dogodio 13. oktobra 2014. kada su na manastirskim spoljašnjim zidovima, u neposrednoj blizini, ispisani grafiti terorističke organizacije ISIS i OVK, uz natpis na engleskom „Kalifat dolazi“. Kosovska policija je pokrenula istragu, ali počinioci ovog incidenta nikada nisu pronađeni. Kfor je dodatno pojačao zaštitu manastira i povećao broj patrola.

e U večernjim časovima 31. januara 2016. ispred manastira uhapšena su u vozilu četvorica kosovskih Albanaca: Kushtrim Kurti, Kushtrim Rama, Alban Kelmendi i Arben Imer. Nakon pretresa vozila kosovska policija i Kfor pronašli su oružje i literaturu, koja je jasno ukazivala na moguće veze sa ISIS-om. Više kosovskih medija su ubrzo objavili da je kosovska policija pretresom kuće Kuštrima Kurtija pronašla još oružja i zastavu terorističke organizacije ISIS. Hapšenje četvorice kosovskih simpatizera ISIS-a ispred manastira Dečani u januaru 2016. zabeleženo je i na video-kamerama. Žalosno je da kosovska policija nije pokazala nikakvo interesovanje za video-snimke sa manastirskih bezbednosnih kamera, dok su istragu o očigledno planiranom terorističkom napadu detaljno sprovele vojne obaveštajne službe italijanskog i nemačkog Kfora.

Dvojica od četvorice pomenutih uhapšenih bili su na međunarodnoj listi lica povezanih sa terorizmom. Nakon incidenta postavljen je dodatni broj video-kamera Kfora, a po prvi put u manastir je smešteno i nekoliko vojnika Kfora radi boljeg obezbeđenja. Prema informacijama jednog policajca iz Dečana, koji je želeo da ostane anoniman, u vozilu uhapšenih pronađen je u rezervnoj gumi i eksploziv.

U to vreme znatan broj mladih Albanaca sa Kosova učestvovao je u ratu u Siriji pod crnom zastavom ISIS-a, o čemu su pisali i brojni međunarodni mediji, uključujući i Njujork tajms.

Ovo su samo najvažnije bezbednosne pretnje sa kojima se manastir Visoki Dečani suočavao prethodnih godina. Manastir Visoki Dečani kao i cela naša Eparhija na Kosovu i Metohiji se poslednjih godina posebno suočava i sa institucionalnim pritiscima, pretnjama, medijskim napadima, kao i otvorenim nepoštovanjem kosovskih zakona:

a Najpre treba pomenuti pokušaj gradnje magistralnog puta Dečani – Plav koji je 2013. sprečen nakon intervencije američke ambasade u Prištini i kabineta tadašnjeg američkog potpredsednika, a sadašnjeg predsednika g. Džozefa Bajdena i tadašnjeg njegovog šefa kabineta, a sadašnjeg državnog sekretara SAD Antonija Blinkena, nakon njihovog razgovora sa tadašnjim premijerom Tačijem.

Iz međunarodnih institucija poslana je jasna poruka kosovskim zvaničnicima da po kosovskim zakonima magistralni (tranzitni) put (posebno međunarodnog karaktera) ne može da prolazi kroz zaštićenu zonu.

Međutim, vlasti opštine Dečani i nova vlada Kosova nisu odustajali od namere da sagrade sporni put bez zaobilaznice.

Povodom nezakonitih radova u zaštićenoj zoni manastira 2018. i 2020. oglašavali su se ambasadori vodećih zapadnih zemalja, a u novembru 2020. donesena je konačna odluka Saveta za zaštićene zone da se magistralni put ne sme graditi kroz zaštićenu zonu, već samo kao zaobilaznica.

O ovom pitanju detaljno pravno mišljenje dali su prethodno pravni timovi EU kancelarije i OEBS-a. Rehabilitacija lokalnog puta kroz zonu je odobrena samo ukoliko se bude odvijala paralelno uz izgradnju zaobilaznice i, naravno, uz zabranu teškog tranzitnog saobraćaja.

Od novembra 2020. kada je odluka donesena i potpisana od strane svih članova Saveta, uključujući i gradonačelnika Dečana, koji se složio sa odlukom, nije, nažalost, napravljen nijedan korak u pravcu gradnje zaobilaznice. Samim tim, bilo kakvi radovi na lokalnom putu, prema odluci Saveta za zaštićene zone nisu dozvoljeni i predstavljali bi kršenje zakona i odluke Saveta.

Tvrdnja, koja se pominje u pismu Kurti-Osmani, da ovde nije reč o međunarodnom putu nije tačna, jer je opština Dečani zvanično proglasila gradnju ovog puta sa crnogorskom opštinom Plav uz podršku dva prethodna premijera Kosova. Premijer Hoti je 16. juna 2020. čak naglasio „da je put Dečani-Plav važan projekat za albanske zemlje“, što su objavili vodeći kosovski mediji.

b I konačno, jedan od najvećih problema sa kojim se suočava manastir Visoki Dečani, svih ovih godina, jeste pokušaj uzurpacije 24 hektara manastirske zemlje, koja je samo jedan deo od ukupno 700 hektara zemlje koja je manastiru konfiskovana od strane komunističkih vlasti 1946. godine. Pomenuta 24 hektara su manastiru vraćena pre oružanog konflikta na Kosovu i Metohiji, odlukom Vlade Republike Srbije 1997. po svim tadašnjim zakonima.

Iako je ta zemlja uredno bila ubeležena u opštinski katastar, lokalne albanske vlasti su nezakonito promenile sadržaj katastra 2002. i od tada do 2016. trajala je mukotrpna pravna borba manastira sa opštinom Dečani i njenim nepostojećim firmama, koje su uporno predstavljane kao navodni vlasnici zemljišta.

Pravni proces pred kosovskim sudovima je završen odlukom najpre Vrhovnog suda Kosova, a zatim i Ustavnog suda Kosova 20. maja 2016. da se manastiru priznaje vlasništvo nad pomenutom zemljom i da istu treba uneti u katastar.

Već je pet godina kako se ova odluka ne sprovodi i pored zahteva Ustavnog suda Kosova od 28. januara 2019. i više saopštenja predstavnika Ambasade SAD, kancelarije EU i ambasadora Kvinte da se ona sprovede i zemlja uknjiži u katastar.

Ovo pitanje se poslednjih godina takođe redovno pominje kao problem u vezi sa poštovanjem verskih sloboda na Kosovu u izveštajima Stejt departmenta.

Nasuprot svemu tome, opštinske vlasti u Dečanima su godinama uz pomoć ekstremno nastrojenih grupa sprovodile sistematsku medijsku hajku na manastir, organizovali nekoliko puta demonstracije i čak pokušali da blokiraju pristup manastiru.

Ovo ozbiljno pitanje se ne pominje ni u pismu Kurti-Osmani, kao ni u pomenutom pismu albanskih organizacija civilnog društva na Kosovu, kao da zakoni i sudske odluke na Kosovu ne vrede za sve građane jednako.

Povrh svega toga, pojedini predstavnici kosovskih institucija nastavljaju sa tvrdnjom da su ne samo manastir Visoki Dečani, već i ostali objekti SPC na Kosovu i Metohiji, od kojih su mnogi skrnavljeni, paljeni, ili čak potpuno rušeni od strane albanskih ekstremista NAKON završetka rata, navodno albanski spomenici kulture i da ih Kosovo pravno štiti.

Pred stranim predstavnicima se uporno tvrdi da ovde navodno vladaju etnička i verska harmonija, iako odnosi između Srba i Albanaca već godinama nisu bili tako pogoršani kao sada.

Iako u kosovskim zakonima formalno postoje određene garancije zaštite objekata SPC na osnovu obaveza koje je Skupština Kosova 2008. prihvatila iz tzv. Ahtisarijevog plana – Aneks V, one se redovno ne poštuju, kao ni zvanično ime Srpske pravoslavne crkve.

Posebno nečastan primer napada na manastir Dečani i našu Crkvu predstavlja najnovija medijska hajka jedne marginalne organizacije, poznate po nečasnoj ulozi u širenju lažnih informacija u toku albanskih nereda 2004, o čemu su pisali i OEBS i organizacija Human Rights Watch.

Ova organizacija koja se navodno bavi „ljudskim pravima“ direktno je sasula niz optužbi na ličnost sadašnjeg igumana Dečana arhimandrita Save, koji je sa svojom bratijom zajedno sa nama kao episkopom svih ovih godina aktivno posvećen očuvanju duhovne i kulturne baštine SPC na Kosovu i Metohiji, ali i međuetničkom i međuverskom pomirenju.

Nijedan predstavnik kosovskih institucija, ili neke albanske organizacija civilnog društva sa Kosova, nije izrazio neslaganje sa ovakvim lažnim i neosnovanim optužbama, što govori o opasnom porastu netolerancije prema srpskom stanovništvu na KiM.

Imajući sve ove činjenice u vidu, možemo samo da kažemo da zabrinjavajuće ponašanje sadašnjih kosovskih institucija koje svojim pismom negiraju ugroženost manastira Visoki Dečani, kao i činjeničnu neutemeljenog pisma albanskih organizacija civilnog društva na Kosovu, predstavljaju žalostan primer netolerancije i pokazatelj su stvarnih namera kosovskih institucija koje žele da prisvoje srpsku duhovnu i kulturnu baštinu, što je vlada Kosova i probala Nacrtom zakona o kulturnoj baštini 2015. godine.

Naša baština, koja je vekovima čuvala identitet našeg naroda, kulturu i veru, sada je i te kako institucionalno ugrožena, ne samo u Dečanima, već posvuda na Kosovu i Metohiji.

Zbog toga, ovim saopštenjem želimo da skrenemo pažnju javnosti da se ni bratstvo manastira Visoki Dečani, ni naša Eparhija, ne osećaju sigurno i zaštićeno u ovakvoj situaciji.

Zbog svakodnevnog kršenja zakona, ljudskih i verskih prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, čestih pljački i skrnavljenja naših hramova, grobalja, sprečavanja povratka našeg proteranog naroda, onemogućavanja pristupa vernika nekim od naših verskih objekata, moramo da naglasimo da u postojećim okolnostima ne možemo da imamo poverenja prema kosovskim institucijama i njihovoj tobožnjoj zaštiti.

Zato s punim pravom apelujemo na intenzivniju međunarodnu zaštitu naših svetinja i prava, jer je međunarodno civilno i vojno prisustvo trenutno jedini garant našeg opstanka.

Podržavajući svesrdno princip da se svi problemi moraju rešavati mirno i civilizovano, smatramo da je zbog svega navedenog neophodno da se u procesu dijaloga Beograda i Prištine obavezno razmotre dodatne institucionalne mere zaštite svetinja SPC i našeg vernog naroda, kao važan preduslov za rešavanje postojećih pitanja na Kosovu i Metohiji.