Umesto da disciplinski sankcioniše propuste u obezbeđivanju prve blokade saobraćajnica održane krajem novembra, vlast se odlučila na drastičan i nezakonit korak.
Drugo protestno okupljanje građana, znatno masovnije nego prvo, proteklo je bez policijskog obezbeđenja.
Bilo kakve nedoumice oko motiva vlasti da uskrati obezbeđenje juče je otklonio ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin rekavši da policija nije obezbeđivala proteste kako opozicija ne bi mogla da optuži policiju za nasilje. Nekoliko dana ranije takav epilog najavljivao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekavši da će “policija pustiti da rade šta hoće, osim ako ne budu ugrožavali živote ljudi, imovinu i državne institucije”. Pritom je pozvao “pristojne ljude, s pravom ogorčene” da se ne obračunavaju sa protestantima.
Problem sa ovom odlukom je što se njom direktno krši Zakon o javnim okupljanjima koji kaže da poslove zaštite bezbednosti ljudi i imovine, bezbednosti Republike Srbije, zaštite javnog zdravlja, morala, zaštite prava drugih i druge poslove koji se odnose na održavanje okupljanja obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ova zakonska obaveza, pojašanjava Milan Filipović, pravnik JUKOM-a važi i za prijavljene i za neprijavljene skupove.
– Nezavisno od toga da li je okupljanje prijavljeno policiji u skladu sa zakonom ili se radi o spontanom okupljanju, policija je u obavezi da skup obezbedi. Čak i u slučajevima kada se zabrani održavanje nekog skupa, policija mora da, u slučaju da do okupljanja ipak dođe, proceni šta je veća opasnost po javno zdravlje. Ukoliko proceni da je veća opasnost da silom pokuša da razbije skup nego da se on održi, onda je u obavezi da ga obezbedi, navodi Filipović. On dodaje da prisustvo policajaca u civilu ne može da se podvede pod obezbeđenje skupa, i da je elementarna stvar da makar saobraćajna policija osigura okolne ulice.
Odsustvo policije je itekako imalo uticaj, pošto gotovo da nije bilo okupljanja bez ijednog incidenta. U Beogradu je grupa muškaraca bacala baklje na okupljene, novinar agencije Fonet je sprečen da obavlja svoj posao, izbila je tuča na Pupinovom mostu.. U Novom Sadu je grupa muškaraca protestante gađala kamenicama, četiri studenta su pretučena na putu do skupa, a i razbijeni su prozori na prostorijama Pokreta socijalista.
Svi ovi incidenti, ističe Savo Manojlović iz pokreta “Kreni-Promeni”, jedan od organizatora protesta, bili bi sprečeni da je policija obezbeđivala skup.
– Mi smo njima ponudili da zajedno sa nama kontrolišu blokade saobraćajnica, ali umesto toga, oni su se samo povukli. Međutim, ne može policija da odbije da obezbeđuje skup zato što je to nekome u političkom interesu, već je dužna da postupa u skladu sa zakonom, navodi Manojlović.
Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku napominje da protekli vikend policija nije ispunila svoju zakonsku dužnost.
– Policija je primenila perfidniju taktiku nego prethodnog vikenda. Prilikom prve blokade saobraćajnica videli smo više primera u kojima policija primenjuje silu nad građanima. Ovoga puta, policija se povukla. Međutim, oba ta primera ukazuju da policija nije postupala kao servis građana, već kao servis nečijih ličnih interesa, navodi Elek.
Danas je u toku jučerašnjeg dana poslao pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova tražeći informaciju o tome ko je doneo odluku da se ne obezbeđuju protesti građana. Odgovori do zaključenja ovog izdanja nisu stigli.
Tema dublja od političkih podela
Upitan za komentar Vulinove izjave da policija nije obezbeđivala protest kako ne bi bila optužena za nasilje, Savo Manojlović iz pokreta Kreni-Promeni napominje da se tom izjavom blokada saobraćajnica svesno spušta na kontest vlast-opozicija. “Ideja te i sličnih izjava predstavnika vlasti je da se stvori podela unutar ljudi koji protestuju. Na okupljanja dolaze simpatizeri i članovi različitih opozicionih partija, apstinenti, ali i pristalice vlasti, jer se radi o temi koja ujedinuje ljude”, kaže Manojlović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
