Dunav je u porastu, kao i Tisa, dok su Tamiš i Sava u opadanju. Vreme je i dalje šućmurasto, pravo jesenje, sa gotovo zimski hladnim noćima. Naravno, sve je ovo pogodno za lovce – predatore (kako ribe tako i ljude, koji tom svetu pripadaju). Njihov međusobni susret (uz pratnju i drugih pripadnika ribljeg sveta) zakazujemo i ovog vikenda.
Dunav je u porastu, kao i Tisa, dok su Tamiš i Sava u opadanju. Vreme je i dalje šućmurasto, pravo jesenje, sa gotovo zimski hladnim noćima. Naravno, sve je ovo pogodno za lovce – predatore (kako ribe tako i ljude, koji tom svetu pripadaju). Njihov međusobni susret (uz pratnju i drugih pripadnika ribljeg sveta) zakazujemo i ovog vikenda. O rezultatima ovog duela pričaće se (uz uobičajeno ribolovačko preterivanje) tokom čitave naredne nedelje. Bistro!
Na Dunavu u okolini Apatina lovi se sitniji smuđ i štuka, podjednako dobro na belog kedera kao i na varalice, a i apetit bucova još je na zavidnom nivou, pa je ova riba lovljena na standardne varalice. Na ovim terenima lovljen je i šaran, ali se zato riba slabo javljala na terenima Monoštorskog rita, te na Starom bačkom kanalu, kao i na DTD kanalu kod Doroslova i Srpskog Miletića. I na Velikom bačkom kanalu, kod Sivca, na kederovanu babušku lovi se sitnija štuka, jedva nešto iznad mere, mada je bilo i par krupnijih. Na kanalima kod Bačkog Petrovca se lepo lovila bodorka i štuka, podjednako dobro na kedera kao i na krupnije varalice, leptiraste i izdužene Mepsove, ali i na Rapaline voblere (srednje i duboke ronce).
Na terenima u okolini Inđije, pre svega na dunavskim mestima kod Karlovačkih vinograda, u popodnevnim satima, na parče ribice lovio se manić, dok se na isti mamac, dubinskom metodom, u suton, lovio i smuđ. Šaran se kod Čortanovaca lovio iz čamca na valjak ili aromatizovani kukuruz, a u iščekivanju „brke“ ribolovci su pecali belu ribu, krupnu bodorku i sitniju deveriku, na glistu, hlebnu ružu ili kuvanu pšenicu začinjenu šećerom. Uz obalu se lovila štuka, bilo klasičnim metodama na kedera bilo „muvanjem“ i pretraživanjem terena uz panjeve ili granje. I pod Beščanskim mostom lovi se šaran na noklu dok se iz čamca lovi smuđ tamnim šedovima. Smuđ i štuka, ali i šaran, babuška i deverika love se oko Beščanskog mosta te na kamenim šporovima u okolini Krčedina, Slankamena i Surduka, dok se kod Belegiša i Starih Banovaca lovila samo bela riba i poneki sitniji smuđ ili bucova (na voblere ili mušice). Na Arkanju i koviljskom Šlajzu moguće je, na sitnog kedera, uhvatiti poneku štukicu dok se na standardne mamce (dakle, na crviće, glistu ili kukuruz šećerac, uz hranilicu i primamu) lovila bodorka, crvenperka, deverika ili babuška, ali se šaran nije javljao. Na Kovinskom Dunavcu, lovila se štuka na kedera i babuška na crviće, a slično je bilo i na Crnoj bari, dok se na Gajačkom Dunavcu javljao sitniji šaran i krupna babuška. I na susednom Deliblatskom jezeru, na kedera, solidno radi krupna štuka, ali se lovila i bela riba, te šaran i amur, na kuvani stari kukuruz ili aromatizovane pšenično-kukuruzne valjke. Tisa i Tamiš su, u okolini Zrenjanina, bili pravi izazov ribolovcima koji su na ovim rekama odlično prolazili u lovu smuđa (na tvistere i belog kedera, „muvanjem“ ili na standardne načine), štuke (na kederovanu crvenperku ili bodorku, kao i na leptiraste varalice ili kašike), šarana (lovljen je na stari kukuruz), i krupne babuške i deverike (na crviće, kukuruz ili hlebnu ružu). U okolini Sakula, Barande i Opova lovila se bela riba, te sitnija štuka, smuđ i šaran, dok se u okolini Pančeva i Sefkerina lovila sitna štuka uz obalu (na tvistera ili leptiraste varalice, ali i na „dubinjaka“ na kedera), dok je bucov uzimao samo Mepsove leptirove i to daleko od obale.
Beogradski ribolovci, ljubitelji plovkarenja i bele ribe, preselili su se na savske terene između beogradskih mostova, naročito ispod Brankovog, a uporni varaličari uspešno pretražuju terene oko Makiša i Ostružničkog mosta. I u Progaru, ljubitelji Save, pored same obale, u granju, iz čamca, solidno prolaze u lovu smuđa i poneke sitnije stuke.
Na ostalim poznatim ribolovačkim terenima situacija je promenljiva. Bodorka, crvenperka i bucov pecaju se na Velikoj Moravi, dok na Resavi kod Svilajnca sve bolje radi skobalj, a lovi se i nosara i mrena. Skobalj radi i na Ibru kod Kraljeva (kao i na Zapadnoj Moravi), a na pileću džigericu love krupnog klena, a štuku na voblere ili sitnog kedera (najbolji su tereni moravskih kubika). Klen, mrena i skobalj love se i na Limu kod Priboja, kao i na Drini kod Bajine Bašte, ali nisu pri najboljem apetitu.
Dok Kikinđani na Tisi love krupne babuške, deverike i smuđa, a sve bolje radi i manić, na dunavskim terenima kod Kovina, silikonskim varalicama, lovljeni su kapitalni primerci smuđa, nedaleko od ušća Gajačkog kanala.
I na kanalima Pančevačkog rita, na Kišvaru, Prelivu, Paćarezu, Vrboskom, Vagi i Sibnici lovi se štuka i krupniji bandar od grabljivica, a bodorka i sitna crvenperku od bele ribe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.