Manja mesta su u kulturnoj apatiji

Posle glumačkih rola u mnogim pozorištima od Beograda do Splita, Kolarević je novu ulogu shvatio kao izazov. Sem pokretanja kulture u ovoj varošici, trenutno sa nestrpljenjem iščekuje italijansku seriju „Trilogija“, o Crvenim brigadama, u kojoj igra i koja će se u januaru prikazivati na kanalu Rai uno.

• Kakvo ste stanje zatekli u KC Mionica i koji su trenutno najveći problemi sa kojima se suočavate?

– Ovdašnji kulturni centar ima bogatu kulturnu tradiciju, dosta je umetnika u ovoj sredini poniklo, književnika, pesnika, glumaca slikara i drugih. Ali bez ulaženja u neku sociološku analizu, vidim da je manja mesta u Srbiji zahvatila jedna kulturna apatija, prouzrokovana s jedne strane siromaštvom, i to onom vrstom siromaštva koja proishodi iz sve većih, nametnutih i nezadovoljenih potreba, a s druge strane ljudi sve više hrle u određenu vrstu konformizma izazvanog jeftinom vrstom zabave plasirane putem elektronskih medija. Ništa nisam novo rekao, to svi znamo. Poslednjih meseci se u Srbiji diže glas pobune protiv jedne floskule koja dolazi sa Zapada da bi Srbi trebalo da promene mentalitet. Kako volim svoju zemlju, a posebno mionički kraj, dakle dedovinu i očevinu, i u meni se javila pobuna protiv misli takvog sadržaja, ali kada sam iz razgovora sa ljudima zaključio da većina izgovorenih rečenica sadrži određenu negaciju, složio sam se sa tezom da bi valjalo da menjamo mentalitet, što znači da ne tražimo mogućnost za nemogućnost, već obratno – da tražimo u nemogućnostima mogućnosti. Tu leži pobeda, i moralna i svake druge vrste. Tvrdim da mogućnosti za kulturu u malim mestima poput Mionice ima puno, lepo je stvarati u ovakvom prirodnom okruženju, ne treba sve vezivati za novac. Nije problem samo nemaština novca, problem je što su ljudi stali. Polazim od toga da u ovom trenutku svima treba više rada nego novca. A i tržišta su tu. Živimo u globalnom selu, uradi i izađi na tržiste, i nemoj zahtevati nerealni umetnički honorar da ti oslabela država obezbedi kako bi stvorio svoju ingenioznu ali neshvaćenu umetnost.

• Da li je izazov kreirati kulturni život opštine koja sa selima ima tek 14.000 stanovnika ?

– Kako da ne, veliki je izazov uraditi nešto za mesto koje se za par desetina godina smanjilo za znatan broj stanovnika izražen u hiljadama. To je rezultat i kulturnog kolapsa. Sve je više novoproizvedenih vrednosti koje ljudi pokušavaju da nađu u velikim gradovima. Međutim, ljudi ove sredine teško zaboravljaju tradiciju, ali svaki danom su pod sve većim udarom modernizma. U tom međuprostoru i umetnici koji rade u sličnim varoškim sredinama treba da nalaze motive za svoje stvaralaštvo, pa samim time i glumci. Valja tragati za onim programima i akterima koji nose vrline i kreativnost u sebi, i njima se suprotstavljati mitologizaciji kriminalaca, koji su jako prisutni i popularni u našem okruženju. Kriminal je oblik maligne agresivnosti, često kreće iz dosade, ukoliko mu suprotstavimo kreativnost, zatim ljubav prema životu i umetnost koja te vrednosti zastupa, mrzovolje će nestati a malograđanska pakost ostaće na kolenima. Kada dosade bude bilo manje a kreativnog rada više, ljudi će se vraćati da žive u ovom prelepom pejzažu.

Sala urušena u zemljotresu

Šta je najveći problem u KC Mionica?

– Najveći problem sa kojim sam se susreo je sala za pozorište i bioskop koja je urušena u zemljotresu još 1998. i koju valja renovirati. Siromašni opštinski budžet nalaže nam da se ponašamo onako kako nam govori parola „snađi se“. Improvizacija postaje kompleksnija u nedostatku ispravne sale za izvođenje scensko-muzičkih događaja. Problem se svodi da nam valja tražiti novce za reparaciju, ali gde i kod koga u ovoj opštoj krizi. Ali, treba biti istrajan u tom naumu.