Vazdušna zona bezbednosti prema Kosovu, u kojoj je zabranjena protivgradna zaštita, znatno umanjuje efikasnost odbrane useva od grada, izjavio je juče pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Đorđe Kardum.
– Mi smo ovde, kod radarskog centra koji deluje u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, ali i centara u Kruševcu i Sjenici, uskraćeni za delovanje u deset kilometara prema Kosovu.

Vazdušna zona bezbednosti prema Kosovu, u kojoj je zabranjena protivgradna zaštita, znatno umanjuje efikasnost odbrane useva od grada, izjavio je juče pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Đorđe Kardum.
– Mi smo ovde, kod radarskog centra koji deluje u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, ali i centara u Kruševcu i Sjenici, uskraćeni za delovanje u deset kilometara prema Kosovu. Kad se računaju i protivgradne stanice koje ne deluju na Kosovu, jasno je da je odbrana od grada manje efikasna – rekao je on za FONET. Kardum je rekao da bi „prava zaštita od grada za Srbiju, ali i za Kosovo, bila kada bi i tamo delovala protivgradna zaštita“.
– Klina je nekada, pre rata, imali 55 protivgradnih stanica, a Priština čak 120. One su uglavnom uništene u periodu od 1991. do 1998, ali kada bi bile stavljene u funkciju sistem protivgradne zaštite bi bio značajno efikasniji u čitavom regionu – rekao je on.
– Mi smo ove godine na teritoriji Srbije ispalili oko 13.000 protivgradnih raketa, a da smo imali više raketa… Štete je bilo na oko 70.000 hektara. Upozoravali smo Vladu, pisali ministarstvima i tražili dodatne sredstva za još oko 5.500 raketa, ali već krajem maja imali smo manjak raketa – rekao je Kardum.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari