Manje novca za aktivnosti u kulturi Grada Kraljeva

Tome pored kulturnih institucija čiji je osnivač lokalna samouprava na svoj način, i u skladu sa svojim mogućnostima, doprinose i one organizacije civilnog društva koje okupljaju svoje članove oko pojedinih kulturnih aktivnosti i projekata iz različitih umetnosti. Tu je i, nekoliko privrednih subjekata poput Multimedijalnog centra KVart i par ateljea likovnih i primenjenih umetnika koji dopunjavaju kulturnu ponudu grada na Ibru i dinamiku njegovog kulturnog života.

No u Kraljevu je, deceniju posle donošenja Zakona o kulturi koji je predvideo i druge modele kulturnih politika, i dalje dominatan, možemo to s pravom reći, državni model kulturne politike što se jasno uočava kroz dva primera. Prvi primer predstavlja distribucija javnih, budžetskih, sredstava opredeljenih za finansiranje kulture a drugi je nepostojanje Saveta za kulturu grada Kraljeva koji bi, u skladu sa zakonskim rešenjima trebalo da obezbedi veće participiranje zaintersovanih javnosti (građana) u kreiranju kulturne politike grada.

Za posledicu takvog model u kulturnoj politici grada imao i to da se smanjuju ionako skromna  javna sredstva za  kulturu, ne računajući, naravno,  rast onog dela javnih prihoda koji se izdvaja za, inače skromne, plate zaposlenih u ustanovama kulture. Tako je za funkcionisanje lokalnih ustanova kulture u 2018. opredeljeno 194.416 dinara a za istu namenu u 2019. godini planirano je 204.670 dinara.

Budžetom grada Kraljeva za 2018. godinu za programsku aktivnost Razvoj kulture i informisanja opredeljeno je 236.525 dinara ili 6,8 odsto od ukupnog budžeta grada a predlog za 2019. godinu je 241.744 dinara ili 6,3 odsto od ukupnog budžeta grada .

Od tog iznosa u 2018. godini  samo 26.106 dinara je opredeljeno za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva, a  za 2019. godinu  planirano je  čak 10.483 dinara manje, samo 15.623.  Praksa i iskustva o distribuciji  tih više nego skromnih  sredstava za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva je takva da se taj novac u većem obimu daje lokalnim ustanovama kulture za njihove projekte koji su deo njihovih  redovnih godišnjih planova i programa aktivnosti a neznatan deo posluži za sufinansiranje organizacija civilnog društva  koje okupljaju svoje članove oko pojedinih  kulturnih aktivnosti i projekata iz  različitih umetnosti.

Još manje sredstava ,samo 1.003.000 je opredeljeno,  u 2018 , za veoma važne delatnosti jačanja sistema očuvanja i predstavljanje  kulturno istorijskog nasleđa. Za ove aktivnosti u 2019 godini planirano je  1.451.000 dinara!

Iznos izdvojenih sredstava za bitnu aktivnost predstavljanja  kulturno istorijskog nasleđa jasno pokazuje da su donosioci odluka u gradu Kraljevu daleko od shvatanja značaja kulturne baštine kao važnog  resursa svake  zajednice.

Tamo gde izostaje svest donosioca odluka na lokalnom nivou  o značaju i važnosti kulturnog nasleđa  kao strateškog resursa za inicijaciju brojnih društvenih i privrednih aktivnosti, teško je govoriti o napredku u bilo kom segmentu lokalne zajednice.