Manje od 300 lekara na 100.000 pacijenata

Predstavnicima Ministarstva su date konkretne primedbe za neke izostavljene poslove i primedbe da treba uskladiti poslove sa adekvatnom školskom spremom. Postoji deo poslova koji po Katalogu obavljaju više medicinske sestre – tehničari, a znamo da ne postoji viša medicinska škola, već visoka medicinska škola strukovnih studija. U Katalogu ova škola nije prepoznata a zaposleni sa tom školskom spremom ne mogu da dobiju licencu od nadležne komore. Zbog toga smo pokušali da sa nadležnima rešimo taj problem – kaže za Danas predsednik tog sindikata Zoran Savić.

On objašnjava da je bitno predstavnicima Ministarstva zdravlja ukazati na razliku između pojmova nega i „proces zdravstvene nege“. 

– Proces zdravstvene nege uveden je u Evropi od 1981, a kod „nas“ je imao eksperimentalnu primenu od 1982. do 1986. godine u Mariboru. U Pravilniku o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite, kao obavezni pokazatelj kvaliteta je procenat pacijenata koji se prate po Procesu zdravstvene nege. Zbog toga se pojam nege i procesa zdravstvene nege moraju odvojiti – kaže Savić.

Kada je reč o Zakonu o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, a koji bi trebalo da počne da se primenjuje od 12. oktobra, članovi Sindikata zaposlenih u zdravstvu smatraju da on daje široka ovlašćenja direktorima da procene ko je od zaposlenih neophodan a ko nije, bez ikakvih kriterijuma, što stvara veliku mogućnost zloupotrebe.

– Sindikat je 11. septembra podneo inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti odredaba ovog zakona. Od ministra zdravlja je traženo da potvrdi svoj raniji stav da u zdravstvu nema viška, već da nedostaje 13.000 zdravstvenih radnika. U odgovoru na pismo upućeno ministarki Kori Udovički navodi se – citiram: „Navedene odredbe zakona imaju za cilj da se spreči da se tehnološkim viškom proglase zaposleni koji ispunjavaju uslov za penziju i tako im se isplate otpremnine“. To samo potvrđuje naše mišljenje da se država potrudila da nađe način da se zaposleni proglase tehnološkim viškom a da im se ne isplati otpremnina u skladu sa zakonom – ističe Savić.

Prema tumačenju sindikalaca, Striktnom primenom zakona 12. oktobra bi mogao da prestane radni odnos svim zaposlenim ženama koje imaju 60 godina i šest meseci života. Po ovom osnovu zdravstvo bi moglo da ostane bez 3.500 lekara i velikog broja medicinskih sestara – tehničara i nemedicinskog osoblja. To će sigurno onemogućiti normalno funkcionisanje sistema i dovesti do nesagledivih posledica.

Ministarstvo zdravlja demantovalo je da će 12. oktobra u penziju otići oko 3.500 lekarki specijalista. „Na taj dan, kada će početi da se primenjuje navedeni zakon, toliki broj lekarki će ispunjavati propisani uslov za odlazak u starosnu penziju, ali to ne znači da će sve one i biti penzionisane i da će se na taj način ugroziti funkcionisanje zdravstvenog sistema“, navodi se u saopštenju Ministarstva zdravlja.

Kako ističe Savić, prema podacima Ministarstva zdravlja za normalno funkcionisanje zdravstvenog sistema nedostaje 13.000 radnika.

– Posebno postoji manjak lekara specijalista u oblastima anestezije, radiologije, patologije, kardio i vaskularne hirurgije, transfuzije, biohemije… Nedostatak kadra je primetan na čitavoj teritoriji republike s tim što postoje varijacije od regiona do regiona. U Srbiji na 100.000 stanovnika ima 290 lekara i 584 sestara-tehničara a u zemljama Evropske unije broj lekara na dati broj stanovnika iznosi 320 do 350 i 830 sestara-tehničara. Poznata je činjenica da se u Srbiji za zdravstvo po glavi stanovnika izdvaja oko 250 evra, a na primer u Nemačkoj 3.750 evra. Mislim da komentar nije potreban – napominje Savić.