Manje od 50 odsto Amerikanaca podržava Baraka Obamu

Svi ostali Obamini prethodnici, međutim, završili su prvu godinu u Vašingtonu sa znatno boljim procentom. Buš Mlađi imao je za sobom, u toj početnoj fazi, čak 81 odsto Amerikanaca, Klinton 53, Buš stariji 71, Nikson 59, Kenedi 77, Kenedi 69 odsto… Šta se to dogodilo, kako je došlo do sadašnjeg sunovrata prvog crnog predsednika u istoriji – dočekanog ovacijama kod kuće i u svetu i očekivanjima da će Amerika s njim „pronaći svoju dušu“ i potvrditi se kao globalna velesila ne samo na vojnom planu?

Ugledni konzervativni analitičar Džordž Vil procenjuje da Galupovo upozorenje govori o porastu i sve širem frontu odbijanja „levičarske politike“ novog predsednika. „Potvrđuje se da je Amerika i dalje jedna pretežno konzervativna zemlja, sa manje od jedne četvrtine onih koji su spremni da se izjasne kao liberali. Sa Obamom je sad, zapravo, došlo do značajnog pomeranja udesno, što se manifestuje jačanjem konzervativnog pokreta“, rekao je Vil u jednoj TV debati, uz ocenu da bi Galupovi rezultati trebalo da predstavljaju alarm za Obamu „ukoliko se bude zanosio da će svoju levičarsku agendu moći i dalje da prodaje američkom narodu“.

Ovakva upozorenja učestala su poslednjih decembarskih dana, ali uporedo s njima i kontrareagovanja ne samo eksperata bliskih Demokratskoj partiji već i onih koji održavaju svoju objektivnu distancu, uz diskretne simpatije i podršku promenama koje je Obama započeo tokom 2009. Vilijem Dejli, visoko rangirani demokratski političart i Obamin sledbenik iz Čikaga sublimirao je to u vašingtonskom Postu javnim apelom predsedniku da 2010. godinu ipak obeleži korekcijom kursa na svim glavnim pravcima – od aktuelne reforme sistema zdravstvenog osiguranja i ekonomije, do zaštite čovekove sredine i Avganistana.

Kad je reč o ovom prvom, pošto se primakla željenom kraju Obamina bitka za reformu zdravstva (upisana pod rednim brojem jedan u njegovom programu) sad je već veoma izvesno da će on uskoro obeležiti svoju drugu godinu u Beloj kući potpisivanjem tog decenijama iščekivanog zakona. S druge strane, isto je toliko izvesno da će kao „koleteralne žrtve“ tog istorijskog zakona pasti početkom novembra izvestan broj istaknutih predstavnika Obamine partije – na redovnim izborima za svih 435 kongresmena iz Predstavničkog doma i trećinu od 100 senatora sa Kapitol hila.

Bilo kako bilo, u Vašingtonu je potvrđena praksa da prva godina donosi priliku novoj administraciji da kontroliše Kongres, da krene u realizaciju svojih zakonskih prioriteta kao i da, koliko je moguće, impresionira naciju svojom efikasnošću. Obamini sledbenici su oko toga ovih prazničnih dana puni hvale za svog predsednika. „Po svim merilima – domaće politike, međunarodne i zakonodavstva – ovo je za Ameriku bila istorijska godina“, ocenio je u jednom intervjuu Ram Emanuel, agilni šef Obaminog kabineta i, do izbora 2008, uticajni demokratski kongresmen i saborac iz Čikaga.

Ram je, razume se, i plaćen da tako govori. Sa druge strane političkog spektra, međutim, sve se to vidi i ocenjuje drugačije. „Poslednje ankete o (ne)raspoloženju javnosti jasno pokazuju koliko je Barak Obama zaostao u prvoj godini mandata u poređenju sa svojim prethodnicima u Beloj kući. Istovremeno, te cifre nam i potvrđuju da se Amerikancima Obama sve manje dopada – što ga bolje poznaju. Odnosno, da Amerika mora biti spremna na to da će joj se on sve manje dopadati što vreme bude više prolazilo“, zaključio je tim povodom, u jednom predbožićnom intervjuu, lider republikanske manjine Mič MekKonel.