Manje ribe, više ilegalnih imigranata

Ale Nodje (27), sin i unuk ribara u selu na severu Senegala, izjavio je da je za proteklih šest meseci ulovio toliko ribe da je od novca od prodaje jedva mogao da kupi gorivo za brod. Stoga je rešio da iskoristi šansu za novi početak. Volontirao je kao kapetan drvenog kanua u kojem je bilo 87 Afrikanaca koji su putovali ka Kanarskim ostrvima u nadi da će uspeti ilegalno da uđu u Evropu. Slično se putovanje 2006. veoma loše okončalo. Nodje i njegovi putnici uhapšeni su i deportovani. Njegov rođak stradao je u sličnoj misiji ne dugo posle toga. Uprkos svemu, Nodje kaže da ponovo namerava da se upusti u sličnu avanturu. „Ne mogu ovde više da budem ribar. Život je tamo bolji“.
Ogromne flote iz EU, Kine, Rusije i drugih zemalja, zajedno s mnoštvom malih brodova, opseli su okeansko dno severozapadnih obala Afrike, usled čega se najznačajnija ribarska populacija smanjuje. Slom priobalskih ekonomija izazvao je talas ilegalnih imigranata koji se u drvenim čamcima neustrašivo nadaju da će stići u Evropu. Razlozi imigracija se menjaju, dok Evropa privlači očigledno ribarsku populaciju koja se smanjuje zbog nedostatka ribe.
Prošle godine približno 31.000 Afrikanaca u više od 900 brodova pokušali su da dođu do Kanarskih ostrva, koja su prva tranzitna tačka na putu ka Evropi. Više od 6.000 njih stradalo je ili nestalo, navodi se u izveštajima UN.
Vlade u regionu snose veliki deo krivice zbog smanjenja ribarske populacije. Zvaničnici EU insistiraju da je njihov blok, koji sa Afrikom pregovara o ribarskim aranžmanima od 1979, žrtva upravljačkih neuspeha Afrike i prestupa drugih stranih flota. Oni se slažu da su afrički zvaničnici zloupotrebili prava na ribolov, napumpali brojke o potencijalnim ulovima i piratskim i lokalnim brodovima dali odrešene ruke. Pjer Kavans, naučnik u francuskom Institutu za istraživanja i razvoj, izjavio je da su strane flote i afričke vlade doprinele finansijskim brigama lokalnih ribara. „Jedna strana ima velikog interesa da prodaje, a druga da kupuje. Pregovori su zasnovani više na onome šta ljudi žele da čuju, a ne na stvarnim razlozima“.
Ribarenje je oštro ograničeno u afričkim vodama. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu procenjuje da se 75 odsto resursa ribe previše, ili se koristi do maksimuma. U siromašnim regionima kao što je severozapad Afrike posledice su naročito vidljive. Studije pokazuju da su današnje količine ribe smanjene za četvrtinu u odnosu na pre 25 godina. Naučnici kažu da je morski ekološki balans promenjen i da je zbog deficita nekih vrsta riba lanac ishrane promenjen.
U Mauritaniji, na primer, jastozi su prosto iščezli pre godinu dana. Uloviti hobotnicu sada je dragocenost. „More je ispražnjeno“, izjavio je Moktar Ba, konsultant koji je nekada vodio istraživačke programe za Mauritaniju i Zapadnu Afriku. U regionu u kojem najmanje 200.000 ljudi zavisi od mora, lokalne investicije u ribarsku industrije prosto su presušile. Još su studije iz 1991. upozoravale da je ribarenje na obalama Senegala ozbiljno ugroženo. U naučnom izveštaju EU iz 2002. navodi se da su za 15 godina mnoge vrste ribe smanjene za tri četvrtine.
Činjenica je međutim da je malo toga postignuto od kada je EU potpisala prvi ribarski sporazum sa zemljama Zapadne Afrike 1979. Ogromne ekonomske beneficije od tih ugovora i koristi od izvoza ulovljene ribe čvrsto su u evropskim rukama.