Predstavnici manjinskih zajednica u Prizrenu, najmultietničkijem gradu na Kosovu, nisu zadovoljni službenom upotrebom njihovih jezika u zvaničnim institucijama. Zakonom je uglavnom dobro regulisano to pitanje, ali manjka njegova primena u praksi. Ima napretka, ali i velikih nedostataka. Zato je potrebno nešto više uraditi kako bi Prizren opravdao pomenuti epitet, smatraju predstavnici manjinskih zajednica. U Prizrenu su osim albanskog zvanični još i bosanski, srpski i turski jezik.
Džezair Murati, potpredsednik Skupštine Kosova iz redova bošnjačke zajednice, kaže da o neravnopravnosti jezika u praksi dovoljno govori to što se na prste jedne ruke mogu izbrojati višejezični natpisi na javnim ustanovama u Prizrenu ili to što jezika manjina nema u sredstvima javnog informisanja, osim javnog servisa RTK. Sadik Idrizi, bivši ministar zdravlja u Vladi Kosova, takođe ukazuje na probleme u svakodnevnom životu manjinskih zajednica, počev od škola.
– Koliko ima obaveštenja i dokumenata u osnovnim i srednjim školama na jezicima manjinskih zajednica? Na Edukativnom fakultetu još nemamo indekse na bosanskom i turskom jeziku. Diplome se takođe ne izdaju studentima na jezicima manjinskih zajednica, iako se nastava izvodi na bošnajčkom i turskom – kaže Sadik Idrizi.
Ista je situacije i u sudovima ili bolnicama. Recepti za lekove se ne izdaju na jezicima manjinskih zajednica. Građani primaju račune za struju ili vodu samo na albanskom jeziku. Na šalterima opština nema natpisa na manjinskim jezicima, kao ni u bankama i policiji. – Nije dovoljno da se jezik manjinskih zajednica koristi samo u skupštini, nego u svakodnevnom životu – kaže Idrizi.
Nijazi Krueziu, predsedavajući prizrenske skupštine, smatra da je novac glavni razlog što nije bolja primena zakona o jezicima, jer sve to košta. Prema rečima Altaja Suroja, bivšeg zamenika ministra pravde u Vladi Kosova, problem nezadovoljavajuće službene upotrebe jezika manjina leži i u samom zakonu koji nema kaznenih odredbi. On zato predlaže da se donese dopuna zakona o službenim jezicima i da se ugrade kaznene odredbe za institucije ili pojedince koji ne poštuju zakon.
U celoj situaciji Romi su najnezadovoljniji jer jedino njihov jezik nije ni formalno službeni. Oni kažu da se time krši načelo da su „priznati jezici svih tradicionalnih zajednica“, a ne kao što je u praksi da neka zajednica mora imati najmanje pet odsto populacije kako bi im jezik bio u zvaničnoj upotrebi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
