Mansur imenovan, vojska pravi vladar

Polaganje zakletve direktno je prenosila državna televizija, a prema dekretu vojske, dužnost šefa države Mansur će obavljati do izbora novog predsednika, mada nije saopšteno kada će biti održani vanredni predsednički izbori.

„Zaklinjem se da ću očuvati poredak Republike, poštovati Ustav i zakon i štititi interese građana“, rekao je Mansur, polažući zakletvu u Ustavnom savetu u Kairu. Arapski mediji su privremenog lidera Egipta predstavili kao „misterioznog čoveka“, o kojem se ne zna mnogo i čija biografija može da stane u svega nekoliko pasusa. Kako se navodi, Mansur je više od dvadeset godina bio zamenik predsednika Ustavnog suda, a na funkciju predsednika je stupio istog dana kada su izbile demonstracije širom Egipta. On je trenutno u poziciji da preuzme na sebe glavnu ulogu u ispisivanju novog poglavlja egipatske revolucije. Međutim, budući da nema iskustva na političkoj sceni, ocenjuju analitičari, Mansur će teško biti nešto više od vršioca dužnosti predsednika.

„Suvišan je i predstavlja samo počasnog predsednika. On je samo službenik koji se odazvao pozivu vojske“, kaže Negad el Boraj, advokat i borac za ljudska prava, dodajući da će vlast u narednom periodu zapravo sprovoditi vojska. S druge strane, Nejtan Braun, profesor političkih nauka i međunarodnih poslova na Univerzitetu u Vašingtonu, ocenio je za Njujork tajms da s obzirom na njegovu dosadašnju karijeru, obrazovanje, sklonosti i poziciju, Mansur će raditi sve što je po zakonu potrebno da bi politički proces u Egiptu napredovao, a država funkcionisala. „On neće uvesti velike promene ili pokušati aktivno da vlada i govori kabinetu šta da radi“, dodao je Braun. Prema akcionom planu vojske, Mansur je dobio ovlašćenje da menja Ustav, formira prelaznu tehnokratsku vladu i formira komitet koji će nadgledati najviši pravni akt Egipta.

Svrgnuti predsednik Morsi juče ujutru prebačen je u Ministarstvo odbrane, a potom je stavljen u kućni pritvor na nepoznatoj lokaciji. Vojska je i njegove saradnike zadržala u pritvoru u jednoj vojnoj zgradi u Kairu. Pozivajući se na bezbednosne izvore, agencija AP je javila da su uhapšena prva dva čoveka Muslimanske braće, čijim redovima pripada Morsi – Said el-Katatni, koji je na čelu političkog krila ove stranke, i Rašad Bajumi, jedan od zamenika šefa partije. Egipatske vlasti su takođe izdale naloge za hapšenje oko 300 članova pokreta Muslimanska braća.

Vojska je svoje pažljivo osmišljene manevre predstavila kao napore za postizanje „nacionalnog pomirenja“. General Abdula Fatah el-Sisi rekao je u televizijskom obraćanju u sredu uveče da vojsku „ne interesuje politika“ i da je Morsija smenila jer je on izneverio „nade o postizanju nacionalnog konsenzusa“. El Sisi se naciji obratio u prisustvu egipatskih vrhovnih muslimanskih i hrišćanskih poglavara, širokog spektra političkih lidera, uključujući nobelovca, diplomatu i liberalnu ikonu Mohameda el-Baradeja i Galala Moru, istaknutog islamističkog ultrakonzervativca.

Vojska je drugi put za dve i po godine smenila civilnog lidera zemlje, što ukazuje na činjenicu da ima status najmoćnije institucije u zemlji, naglašavaju analitičari i dodaju da to što su vojne snage ponovo stub političke moći može da ugrozi krajnji cilj revolucije u Egiptu, odnosno stvaranje prave demokratske države.

Više hiljada Egipćana, zadovoljnih zbog puča, skandirali su juče ispred Ministarstva odbrane „Egipat, Egipat“, dok su se Morsijeve pristalice, kojih je takođe bilo više hiljada, okupilo na jednom trgu u predgrađu Nasr Siti. Oni su optužili vojsku za izdaju, tvrdeći da je izvela državni udar protiv demokratski izabranog predsednika.

Egipatska državna i nezavisna štampa pozdravile su juče kao „legitimno“ svrgavanje islamističkog predsednika. Jedini izuzetak je bio list Muslimanske braće. „Predsednika oterao narodni legitimitet“, pisalo je na naslovnoj stranici lista Al Ahram. „Pobeda za narodni legitimitet“ stajalo je u naslovu Vladinog dnevnika Al Gomhurija, uz sliku generala El-Sisija, nove vodeće ličnosti u zemlji, prenela je Beta.

Nezavisna štampa, koja u velikoj meri podržava Morsijeve protivnike, poziva se na „pobedu vojske i naroda“. Horeja al Adala, list Partije slobode i pravde koja je proistekla iz grupacije Muslimanska braća, ignorisao je svrgavanje predsednika i na naslovnoj strani prikazalo islamističke demonstracije u znak podrške Morsiju.

Predsednik SAD Barak Obama samo nekoliko sati nakon svrgavanja Morsija upozorio je na opasnost od nasilja i pozvao na brzo formiranje novih civilnih vlasti. Obama je naglasio da će zatražiti od nadležnih američkih institucija da ponovo razmotre pomoć koju Vašington godišnje izdvaja za Egipat, budući da po zakonu SAD ne mogu da pomažu zemlje u kojima je izveden državni udar. Obama, međutim, nije pominjao reč „puč“.

General El-Sisi poznat je po bliskoj vezi sa američkom vojskom, od koje Egipat dobija značajnu opremu i obuku za vojnike. Od izraelsko-egipatskog mirovnog sporazuma iz 1979, Vašington je praktično glavni partner egipatske vojske, a ta podrška trenutno se meri sa 1,3 milijarde dolara. Pentagon je obelodanio informaciju da je ministar odbrane SAD Čak Hejgel dva puta u poslednjih sedam dana razgovarao sa El-Sisijem.

Ipak, brojni eksperti smatraju, navodi Njujork tajms, da SAD u odnosu na prethodne generacije ima manji uticaj na Egipat, te je neizvesno kakav će odnos imati u narednom periodu ove dve države. U prilog tome ide i to da je američka ambasadorka u Kairu En Peterson izvrgnuta ruglu time što je njena slika na plakatama koje su izlepljene u egipatskoj prestonici precrtana i ispod koje su napisane brojne uvrede na njen račun. Prema pisanju svetskih medija, Egipćani žele da ona napusti zemlju, jer je vrlo bliska sa Morsijem i Muslimanskom braćom.

Velika Britanija pozvala je na stišavanje situacije posle svrgavanja predsednika Morsija. „Nikada ne podržavamo zemlje u kojima interveniše vojska, ali sada je potrebno da demokratija procveta u Egiptu. Sve stranke moraju da se u to uključe i to će Britanija, zajedno sa svojim saveznicima, jasno reći Egipćanima”, istakao je britanski premijer Dejvid Kameron. Šef diplomatije Vilijam Hejg rekao je da London prihvata promene u Kairu.

Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele rekao je da se dogodio „veliki korak unazad za egipatsku demokratiju”. „Veoma je važno da se Egipat što pre vrati ustavnom poretku. Postoji realna opasnost da demokratska tranzicija bude narušena”, naveo je Vestervele. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun rekao je da je intervencija vojske u Egiptu „zabrinjavajuća“.

Evropska unija je apelovala na sve strane u Egiptu da se „vrate demokratskom procesu“, pre svega da se raspišu novi predsednički izbori. Predsednik Odbora za spoljne poslove ruske Dume Aleksej Puškov izjavio je da arapsko proleće nije donelo demokratiju, već haos, što može da se vidi, kako je rekao, u Egiptu, Libiji, Siriji i Iranu.

Saudijski kralj Abdulah prvi je strani lider koji je čestitao privremenom predsedniku Mansuru, dok su organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel i Hjuman rajts voč istakle značaj zaštite osnovnih ljudskih prava. Predsednik Sirije Bašar al Asad izjavio je da je ono što se dešava u Egiptu „pad političkog islama”, dodajući da je to sudbina bilo koga u svetu ko pokušava da koristi religiju za političke ili frakcijske interese.

Analitičari očekuju duboku krizu

Politički potresi u Egiptu gotovo izvesno će usporiti odobravanje međunarodnog paketa pomoći toj zemlji i uvesti je u još dublju ekonomsku krizu sa još izraženijim nestašicama goriva i višim cenama osnovnih proizvoda, ocenjuju analitičari, a prenosi Beta. Nakon više od godinu dana pregovora, Egipat se taman približio sporazumu sa MMF o zajmu od 4,8 milijardi dolara. Egipat bi, upozoravaju analitičari, mogao da dospe u još goru ekonomsku situaciju koju bi karakterisale nestašice goriva i struje, velika depresijacija egipatske valute i pražnjenje deviznih rezervi, što bi dovelo u pitanje uvoz nafte i hrane. Analitičari takođe naglašavaju da se bez političke stabilnosti i predvidljivosti investitori i turisti neće vraćati u Egipat.

DAVUTOGLU: Nelegitimna smena

Ankara – Turska je juče saopštila da je zbacivanje egipatskog predsednika Mohameda Morsija „neprihvatljivo“, i zatražila da on bude oslobođen iz kućnog pritvora. Ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu rekao je da demokratski izabrani lideri treba da napuste funkciju samo putem izbora, navodeći da je Morsi svrgnut na nelegalan način. Vlada turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana formirala je ranije savez sa Morsijem.

Poginulo najmanje 14 ljudi

Najmanje 14 osoba poginulo je u sredu u sukobima demonstranata i pristalica Morsija. Osam ljudi stradalo je u severnom gradu Maras Matrouhu, a među njima su dva pripadnika vojske. Tri osobe poginule su u Aleksandriji, a oko 50 je ranjeno. Među poginulima je jedna žena, dok su druge dve osobe smrtno stradale u Aleksandriji muškarci. Dva policajca su među tri poginule osobe u gradu Minija na jugu Egipta, gde je ranjeno oko 14 ljudi. Ranjenih je bilo i u Fajomu kada su nepoznate osobe upale u prostorije urede stranke „Sloboda i pravda“.