Manuel Marero Kruz: Prvi premijer od 1976.

Predsednik Kube Migel Dijas Kanel je kao jednu od najvažnijih kvalifikacija za Marerovo imenovanje naveo njegovo iskustvo u radu sa stranim investitorima i izgradnju kubanske industrije turizma. Takođe je istakao njegovo „poštenje, sposobnost da radi i odanost Komunističkoj partiji i revoluciji“. Za sada nije poznato da li će Marero obavljati i funkciju ministra turizma.

Arhitekta po struci i bivši pukovnik u vojsci je uspeo da turizam učini jednim od glavnih motora ekonomskog rasta Kube. Turistička korporacija Gaviota koja je pod upravom vojske, a kojom je rukovodio Marero kao ministar, preživela je uprkos sankcijama SAD.

Marera je nominovao predsednik, a njegovo imenovanje je odobrila Nacionalna skupština. Prvi premijer Kube pod novim Ustavom, međutim, neće imati ista ovlašćenja kao njegove kolege širom sveta. Iako će u njegovoj nadležnosti biti nadzor Saveta ministara, odnosno kabineta, i sprovođenje politike, on neće imati centralnu ulogu kada je reč o donošenju odluka u Vladi. Kako pišu kubanski mediji, „šef vlade će biti administrativna desna ruka predsednika republike“.

Među analitičarima ima ocena da ponovno uvođenje premijerske funkcije za cilj ima decentralizaciju, ali i kompenzaciju za odsustvo harizmatičnog revolucionarnog lidera kakav je bio Fidel Kastro. Kritičari pak tvrde da je ovde zapravo reč o čisto kozmetičkim promenama, pošto će Komunistička partija i dalje imati glavnu reč u političkom odlučivanju, te da je ovo zapravo pokušaj da se podele funkcije u okviru jednopartijskog sistema, a ne podela vlasti. Premijer će biti zadužen za svakodnevno funkcionisanje Vlade, ali će i dalje odgovarati predsedniku.

Jedan od trenutnih prioriteta kubanske vlade su ekonomske reforme. Novi premijer će se suočiti sa ekonomskom stagnacijom i sve snažnijim zahtevima Kubanaca za višim životnim standardom. Jedan od Morerovih zadataka će biti i ujedinjenje dualnog monetarnog sistema Kube. Koncept dve valute – peza i konvertibilnog peza – stvoren je devedesetih godina prošlog veka nakon raspada Sovjetskog Saveza koji je do tada subvencionisao zemlju. Analitičari nagoveštavaju da će jedan od najvećih izazova biti političke posledice koje će ekonomske reforme imati za ekonomski sistem Kube.