Marčelo o odluci Ustavnog suda: Ili je strana kompanija pritisla režim ili je neko istraživanje reklo – sad

„Očigledno je tamo negde procena da smo sazreli da nam se ovakav jedan voz provuče kroz dnevnu sobu, a da ne trepnemo“, kaže on.

Kako je rekao, juče je bio na protestu ispred Ustavnog suda.

„I, nažalost, ne mogu da kažem da sam iznenađen ishodom. Nekako, sećam se emisije kod Olje iz tog perioda pre dve godine, bili smo Gale, Jeca Stupljanin i ja, govorili kad je izvojevana narodna pobeda nad Rio Tintom, naš zaključak je bio da je prilično očigledno da tu nije kraj utakmice, nego je svirano za poluvreme, a čak i ja znam čemu služi poluvreme, malo se poradi na strategiji iza kulisa u svlačionicama, mislim da je bilo jasno da je samo sada potrebna drugoj strani malo drugačija taktika ili da se malo sačeka“, kaže Marčelo za N1.

Njegov utisak je, kaže, da aktuelni predsednik jako dobro pamti.

„Ništa ne zaboravlja, samo sačeka priliku kad mu je pogodnije da izvede bilo šta što je zamislio. Mislim da je ove posredi bilo to. Sad je bio trenutak, procena je očigledno takva, nisu ovde samo vršena istraživanja zemljišta, potencijalne ekološke štete, nego i istraživanja nas, očigledno je tamo negde procena da smo sazreli da nam se ovakav jedan voz provuče kroz dnevnu sobu, a da ne trepnemo“, kaže on.

Prema njegovim rečima, „kad ste god na strani nečega što je nesumnjivo istinito, skloni ste da mislite da vam ništa više ne treba“.

„Deo svakog iole normalnog vaspitanja, kad ste na strani pravde i istine, ne morate da smišljate šta da radite, ljudi su rešeni, znaju zašto i misle da je to dovoljno, nažalost, sad ćemo videti da li je zaista. Ne bih sudio o tome po broju ljudi juče ispred suda, bilo je ljudi, bilo je potresnih govora, gde su ljudi iz krajeva koji će najdirektnije biti pogođeni svim ovim govorili otvoreno i iskreno da je neverovatno da ljudi koji su plaćeni od naroda da budu servis narodu izgleda služe jednoj stranoj kompaniji, a ne tom narodu“, kaže on.

Čini se, kaže on, da je to napokon nešto oko čega većina može da se okupi.

„Nije tajna, čuli smo i ranije da čak i zakleti glasači režima nisu za ovo, ogroman procenat njih razume zašto je ovo opasno, a ako režim procenjuje da je sad trenutak za to, mi smo naučili za ovih 12 godina da se režim u principu ne istrčava, nego ima ta svoja istraživanja, postoji neko dobro istraživanje koje je režimu kazalo – sad, ili je strana kompanija pritisla režim. Vidimo jedan drugačiji odnos, privođenje aktivista, ogromnu javnu kampanju, neverovatnu količinu svakodnevnih demantija Rio Save, deluje da je to odlučeno, to ćemo sad, pa po svaku cenu“, kaže on.

Ako smo i dalje, ističe on, bar oni ljudi od pre dve godine, „onda bi trebalo da razumemo šta se dešava i da se okupimo oko toga“.

„Mislim da vredi strepeti. Deceniju i duže gledamo usavršavanje te veštine, taj primer sa crtanjem, zaključak izveden iz nečega što je sam predsednik govorio za jedan nemački medij, da je bio loš u crtanju u školi, pa kad nacrta konja ispod mora da napiše ‘ovo je konj’. Savršena metafora za ono što mi živimo, mi svojim očima gledamo stvarnost koja uveliko ne liči ni na šta, ali uz nju dobijamo svakodnevnu dozu opisa da je to zlatno doba. U tom smislu vredi strepeti od čoveka koji celog života usavršava veštinu da obuče pravo lice u pravom trenutku i ubedi bilo koga u bilo šta što mu trenutno odgovara“, kaže Marčelo.

Prokomentarisao je rečenicu predsednica da će „vladati dokle on hoće“.

„Stvarnost nas uverava da je ta rečenica tačna, a s druge strane dokle, gde je granica toga? To je verovatno ta 2027. godina, EXPO, da se obezbedi da Rio Tinto posluje, moja pretpostavka je da će svi otići tada, sa rodoslovima, a nas ostaviti da umiremo polako sa rudnikom. Realnije mi je to, nego da vlada zauvek, jer čime da vlada“, kaže on.

Meštani kažu i da četiri godine žive u nekoj vrsti straha i da neće dozvoliti gradnju, jer tvrde da bi „rudnik među plodnim oranicama značio kraj normalnog života“.