Marčelo: Srbija je oteta država, otete institucije i mediji služe za kreiranje kulta Vučićeve ličnosti

„Milošević je radio isto, ali je bio barem malo drugačija ličnost. Ovde imamo beskrajno samoljublje koje je bilo solidno onemogućeno većinu političkog života, pa se sad iživljava. O tome se radi“, rekao je u emisiji Pressing.

Marčelo je, gostujući u emisiji Pressing na N1 Zagreb, najavio svoj prvi koncert u tom gradu nakon pauze od pet godina.

“Nemila okolnost korone je tome doprinela, ali činjenica je da nismo ni par godina ranije bili tu zato što albume radimo retko, ali zato i sporo. Sad su se okolnosti poklopile i jako nam je drago da se vratimo publici i iznova se upoznamo. To je Antivalentinovo, ali moglo bi se dogoditi da zaljubimo publiku u sebe i obratno”, našalio se.

Na pitanje što očekuje publiku, odgovara: “Na bini nas je čak devetero. Naš deo programa traje sat vremena što nam daje slatke muke da se zipujemo u sat i kusur. Fokus će biti na Nojevoj varci, ali ćemo pokušati u to utkati i dovoljno ranijih pesama tako da se dobije jedan fini presek gde smo sad, ali i kako smo dotle stigli”.

Nova pesma “Jebiga” postala je velik hit sa skoro tri miliona pregleda na Youtube-u, što je za taj žanr velika brojka. Neki kažu da je ta pesma himna čestih protesta u Srbiji.

A Marčelo kaže: “Meni je to mišljenje bilo čudno. Prvo, Nojeva varka je konceptualni album. Radnja se nastavlja iz pesme u pesmu. Mi smo se trudili da funkcionišu i zasebno. ‘Jebiga’ konkretno stoji na sredini albuma i predstavlja konačno priznanje lirskog subjekta, odnosno mene, da nije ravnodušan. Ovo je trenutak kad ne može više izdržati. Inače, tema albuma je potpuni opoziv samoga sebe i odustajanje od borbe koja ti se čini uzaludna. U trenutku ove provale besa na sredini priče, taj ja s albuma ipak završava pesmu odustajanjem. Jednom vlastodršcu kaže – evo ti sve – dakle ostaje pri tom stavu. Vidimo da nije ravnodušan, ali i dalje neće preduzeti ništa oko toga”.

I nastavlja:

“Sad dolazimo do ovog što ste pitali. Dogodio se neki regionalni konsenzus. Neko je napisao da to treba biti himna svih protesta u regionu. Probao sam da razumem zašto iko misli da himna protesta može biti pesma u kojoj se vlastodršcu kaže – evo ti sve – a ovaj kaže divno, ja sam baš tako i hteo.”

Ali, smatra da ima optimizma na kraju: “Ostaje melanholično, ali ne pesimistično. Poenta pesama ‘Reset’ i ‘Zemlja za vas’ je nada i volja za društvenu borbu. U poslednjoj pjesmi ‘Kod kuće’, to je jedno primirje sa samim sobom koje nema veze s društvom nego ličnim elanom. Moja najbolja pretpostavka zašto ljudi vide pesmu kao protesnu je bila da ljudi valjda misle da pre nove nade ide potpuno beznađe, da pre ozbiljne snage za pobunu ide monolog sumnje, iskušenje da se ruke dignu”.

Ipak, Marčelo zaključuje: „Ja lično ne bih išao pred Predsedništvo i klicao – evo ti sve“.

“U trenutku kad počinjemo album, mi smo vrlo razočarani društvenim okolnostima. Bili smo vrlo društveno angažovani, ali jednog dana ustaneš i podvučeš crtu da bi shvatio da je rezultat svega ovoga – ništa. Za to vreme, situacija u muzičkoj industriji je otišla na neko mesto koje nam nije nimalo blisko. Iz te dve emocije dolazi odluka da se postane ravnodušan”, kaže Marčelo.

U pesmi ‘Udahni’ postoji taj stih koji kaže da se pesnik oseća kao da je spavao 20 godina. Marčelo objašnjava da to znači da ima osećaj da smo se vratili starim imenima koja su nas 90-ih godina dovela gde su nas dovela.

Vrlo je kritičan prema vlastima u Srbiji u svojim tekstovima i kolumnama. Komentarisao je i Aleksandra Vučića koji uživa veliku popularnost građana Srbije, a na utisak kao da uživa veću popularnost nego Milošević ikada, kaže:

“Mislim da ste u pravu, nažalost. Oteta država, otete institucije, mediji s nacionalnom frekvencijom – sve to služi da se kreira kult ličnosti. Milošević je radio isto, ali je bio barem malo drugačija ličnost. Ovde imamo beskrajno samoljublje koje je bilo solidno onemogućeno većinu političkog života pa se sad iživljava. O tome se radi”.

Na izborima Vučić ima čak dvotrećinsku podršku. “Vi govorite o uticaju kroz medije, a ja više govorim o nečemu što liči na telehipnozu, to je mnogo viši rang. Govorimo o čoveku koji u svojoj kampanji izlazi ljudima iz frižidera. To je jedna sveprisutnost koja ispada iz svake smislenosti. Naravno, uz to ide i cela priča o ucenjenosti ljudi iz državnih firmi koji moraju da glasaju“, naglašava.

Marčelo je proglašen izdajnikom i stranim plaćenikom.

“U Miloševićevo vreme to se zvalo snage haosa i bezumlja. To je bilo barem kreativno, Ovo izdajnici, strani plaćenici je baš prvo što padne na pamet. Imali smo situaciju da jedna skupština uzme na zub javnu ličnost pa dobijete skupštinsko iživljavanje na ljudima koji ne mogu da odgovore. Kakvog smisla ima da predsednik proziva jednog muzičara“, pita se Marčelo.