Marihuana, kokain, heroin, ekstazi u slobodnoj upotrebi

Građanin koji je uhvaćen s dva ili tri džointa ili sa četiri linije kokaina više ne može biti uhapšen i ne može mu se odrediti zatvorska kazna ili pritvor. Umesto toga, policija će mu dati adresu najbliže klinike za lečenje zavisnika od narkotika i savetovati mu da sa „skine“.

Najviše iznenađuje to s kojom je lakoćom i koliko bezbolno izvršena izmena meksičkog zakona. Predlog zakona predstavio je u oktobru predsednik Meksika Felipe Kalderon, koji vodi krvoločni rat sa narkokartelima. Kongres je predlog zakona odobrio u aprilu, kada je u centru medijske pažnje bio svinjski grip. Zakon je zvanično usvojen bez protesta, ni u Meksiku ni na severnoj granici.

Prema rečima analitičara, nereagovanje Vašingtona na ovo pitanje ima efekta. Meksički kongres je 2006. odobrio gotovo iste izmene zakona. Međutim, administracija predsednika Džordža Buša je odmah uputila žalbu na tu meru i tadašnji predsednik Meksika Visente Foks je odbio da potpiše dokument i zvanično ga proglasi zakonom. Nasuprot tome, zvaničnici administracije sadašnjeg predsednika SAD Baraka Obame odlučno odbijaju da komentarišu novi meksički zakon. Upitan o tome prilikom prošlomesečne posete Meksiku, „narkocar“ Gil Kerlikovske je rekao da „će sačekati i videti šta će biti“. Mnogi takvu promenu ocenjuju kao dokaz da Vašington konačno ponovo razmatra rat koji vodi protiv narkotika, četiri decenije nakon što ga je objavio Ričard Nikson. „Sve je dominantniji stav da primenom sile nije postignut uspeh kada je reč o ukidanju trgovine drogom, te je potrebno uvesti druge mere“, rekao je meksički politički analitičar Hose Antonio Krespo. „Stiče se utisak da Bela kuća počinje da menja pristup prema tom problemu“.

Analitičari kao još jedan razlog za dvostruke stavove kada je reč o ovom pitanju navode i prognozu da će novi zakon imati malo uticaja na meksičke ulice. Policija je ionako retko kada hapsila ljude kod kojih je nalazila male količine narkotika, mada je često koristila takvu priliku da iznudi pozamašni mito. Meksički zvaničnici tvrde da je cilj izmene zakona manje da se popravi situacija u zemlji, a više da se intenzivira potraga za krijumčarima droge. Zapravo, dok je upotreba male količine droge sada legalizovana, prodaja iste to svakako nije. Zakonom je nedvosmisleno propisano da će svaki pojedinac koji prodaje drogu biti stavljen iza rešetaka. Svako mesto na kojem se prodaje droga biće podložno kazni, što će verovatno sprečiti otvaranje „prodavnica kafe“ u amsterdamskom stilu u zemlji. Novim zakonom gradska i državna policija dobijaju ovlašćenje da ispituju dilere droge, što su prethodno mogli da rade samo federalci.

Prema rezultatima ankete koja je sprovedena prošle godine, u proteklih nekoliko godina je znatno uvećan broj uličnih dilera širom Meksika, dok je broj zavisnika od droge porastao na 460.000. Ipak, grupe koje se zalažu za to da se marihuana legalizuje severno od Ria Granda promenu u meksičkom zakonu smatraju ohrabrujućom za njihovu sopstvenu borbu. Alen Sent Pjer, šef Nacionalne organizacije za reformu zakona o marihuani, kaže da meksički zakon predstavlja deo promene globalnog stava prema tom pitanju. „Socijalno-kulturne norme menjaju se širom sveta i u SAD. Verovatno će doći trenutak kada će većina shvatiti da je zabrana skupa i jednostavno ne funkcioniše“, rekao je. Sent Pjer ukazuje na činjenicu da je u 13 američkih država već legalizovana marihuana, dok je u Kaliforniji legalizovana samo za ograničenu medicinsku upotrebu.

Prema njegovim rečima, primer Meksika bi možda mogao da utiče i na ostale zemlje u razvoju da promene politiku prema narkoticima. „Vlade koje uviđaju da Vašington nije osudio Meksiko zbog novog zakona mogle bi biti smelije kada je reč o njihovim sopstvenim zakonima. Države postaju svesne da SAD sa svojih nekoliko miliona zavisnika od droge ne treba da sude o njima i njihovoj politici“. Bivši predsednici Brazila, Kolumbije i Meksika potpisali su u februaru dokument za legalizaciju nekoliko vrsta narkotika.

Međutim, pojedini novi meksički zakon smatraju kao korak nazad a ne napred. Kritičari u Meksiku kažu da će legalizovanje upotrebe a ne i prodaje narkotika samo ojačati mafije koje krijumčare drogu i vode krvavi rat u Meksiku. U Meksiku u sukobima kartela oko kontrole nad trgovinom droge od 1. januara 2008. poginulo je više od 10.000 ljudi, uprkos odluci vlade da u pomoć pozove oko 36.000 pripadnika vojske i policije.