Marija Draženović Đorđević – Prva ratna pilotkinja

Rođena je u Osijeku, ali se vrlo rano preselila u Borovo gde se njen otac zaposlio u fabrici obuće “Bata”. Prvi put je letela još kao devojčica, kada je sa osnovnom školom išla u obilazak aerodroma. U Borovu je sa nepunih petnaest godina završila pilotsku obuku vešto letevši Zlinom XII. Diplomu je dobila kao najmlađi pilot u Jugoslaviji i među muškarcima i među ženama. Dve godine je radila kao turistički pilot i trebalo je da postane inspektor kada je izbio Drugi svetski rat.

Tada je sa roditeljima od ustaških snaga pobegla u Šabac i tamo ostala do oktobra 1944. Odazvavši se vrhovnoj komandi NOVJ, prošla je kratku obuku u Pančevu, gde je po završetku raspoređena u 113. lovački puk u Rumi. Letela je na Polikarpovu Po-2i Jakovljevu Jak-9 prevozivši poštu i lekove. Ali Marija Draženović, želeći da se direktno bori protiv okupatora, jednom prilikom je ukrala avion Iljušin Il-2 Šturmovik i dejstvovala po prvim linijama fronta. Pilotski velikan i komandant 113. lovačkog puka, Arsenije Arsa Boljević ju je od tada uvek vodio u paru, pa čak i kada je bilo u pitanju bombardovanje nemačkog voza kod Vinkovaca. To je bio prvi borbeni let jedne žene na Balkanu, nakon čega je učestvovala u još 60 borbi i zadataka. Nakon rata njen puk je prebačen u Skoplje, gde je letela ravnopravno i uz poštovanje muških kolega sve do 1947. godine kada je napustila vojnu karijeru i posvetila se porodici.

Dobila je više odlikovanja i društvenih priznanja, ali je vremenom njena zasluga zaboravljena. Čak se dogodilo da je, kada je dokumentacija njene ratne jedinice sređivana, njenom imenu dodato slovo N, zbog čega je Marija postala Marijan. Zbog toga se dugo nije znalo da je među pilotima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije bila jedna žena. Ta nepravda ispravljena je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, kada je o njenim delima počela da piše tadašnja jugoslovenska štampa (neki od tekstova mogu se naći na portalu Yugopapir), dok je televizija Novi Sad uradila dokumentarnu emisiju o njoj. NJena kratka biografija nalazi se i u trećem tomu “Srpskog biografskog rečnika” Matice srpske objavljenog 2007. godine, kao i u “Enciklopediji Jugoslavije” koju je objavio JLZ “Miroslav Kržela” 1984. godine.

Umrla je 6. oktobra 1990. godine i sahranjena je na Novom groblju u Vukovaru.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.