Marija Gnjatović o omikronu: Značajno povećanje antitela, ali bez trajnog imuniteta

Doktorka Marija Gnjatović rekla je za RTS da je većina ljudi razvila antitela do ovog sedmog talasa koronavirusa, odnosno humoralni imunski odgovor.

Objašnjava da od osobe do osobe zavisi da li su razvile imunitet zbog zaražavanja, vakcinacije ili takozvane kombinacije.

„Iako je teško na osnovu antitela da radimo prognoze, korelacije su jasne: ko god ima visoke vrednosti antitela u našim jedinicama, iznad 60, daleko su veće šanse da takva osoba prođe bez zaražavanja ili da se dobro izbori sa infekcijom“, objašnjava Gnjatovićeva.

Dodaje da, pak, osoba koje imaju niske vrednosti antitela, podložnije su zaražavanju i teže se bore sa infekcijom.

Kada treba proveravati antitela

Prema njenim rečima, provera antitela treba da se radi jedino kada može da ih pogleda i tumači lekar.

„Na početku korone, mogli smo jednostavno da tumačimo nalaze. U prvom talasu je bilo jasno da kad neko ima antitela, da su te osobe zaštićene od reinfekcija, koje su bile jako retke u početku, zato što se sporije menjao virus“, navodi doktorka.

Naglašava da je sada komplikovanije tumačiti te rezultate. „Osnovni razlog zašto bih savetovala da neko uradi antitela je u slučaju kada postoji jasna sumnja da smo trenutno inficirani kovidom, a pi-si-ar ili antigenski testovi su negativni“, kaže Gnjatovićeva.

Savetuje da se, takođe, proverava nivo antititela kako bi se procenilo da li je potrebno vakcinisati se četvrtom dozom.

„Niko nije zaštićen – ni vakcinisani, niti oni koji su preležali. Apsolutne zaštite nema, ali procena stanje imuniteta i šansa da se zarazimo, zavisi od količine antitela“, kaže Gnjatovićeva.

Institut za primenu nuklearne energije sprovodi studiju o omikronu. Doktorka kaže da je teško završiti studiju, jer se ljudi konstantno zaražavaju, ali da je jasno da je omikron dao značajno povećanje koncentracije antitela, ali da se ne stvara trajni imunitet.

Zašto su bivalentne vakcine „revolucionarne“

Govoreći o bivaletnim vakcinama, Gnjatovićeva podseća da je Velika Britanija odobrila tu vakcinu kao buster dozu, te da su one revolucionarne.

„Značajan pomak jeste ostvaren jer je prvi put napravljena RNK bivalentna vakcina. Bazirana je na genetskom materijalu prve varijante virusa i omikrona. Klinička ispitivanja su pokazala da je došlo do značajnog povećanja količine antitela, kada se vakcina da kao treća ili četvrta doza“, navodi gošća Klinike Nazdravlje.

Govoreći o trenutnoj epidemiološkoj situaciji u Srbiji, smatra da je bilo očekivano da će doći do porasta broja novoobolelih, što očekuje i od septembra zbog početka školske godine, fakulteta, vraćanje ljudi sa odmora.

„Iako je situacija takva da su blaži simptomi, nas itekako ogroman broj novozaraženih može da poremeti u svakodnevnom životu“, zaključuje dr Marija Gnjatović, direktorka Instituta za primenu nuklearne energije.