Marija Gnjatović: Velika zabuna se pravi oko testiranja antitela (VIDEO)

Nije neophodno da pojedinci prate svoj imunitet. Za to postoje nacionalne studije, postoje egzaktne metode kojima se prati kakvu zaštitu pružaju vakcine. Na osnovu tih saznanja će moći da se tumače rezultati razvoja antitela i daju opšte preporuke koje građani treba da slede, objašnjava Marija Gnjatović, saradnica Instituta za primenu nuklearne energije u rubrici „Intervju na mreži“ na Fejsbuk stranici lista Danas.

Ova multidisciplinarna naučno-istraživačka ustanova od prošle godine radi i serološko testiranje i detekciju prisustva antitela na virus SARS-Cov 2.

– Svoje znanje, iskustvo i ekspertizu ponudili smo Vladi Srbije i razvili test za serološko testiranje građana, da bi dokazali prisustvo infekcije i od maja imamo testove na antitela u primeni. Svaki serološki test ima neku vrednost, ali ono što građane buni su različiti rezultati. To je zato jer različite laboratorije imaju različite referentne vrednosti, i ne treba porediti rezultate testova. Manji broj ljudi ne razvije antitela ni tri nedelje nakon primene druge doze vakcine, najčešće su to muškarci starije dobi. To ne znači da nema odgovora tela na vakcinu, već da treba sačekati da svako telo razvije svoj imunološki odgovor, objašnjava Marija Gnjatović.

kaže da ljudi ne treba da brinu oko vakcina i ističe da je Sinofarm klasična vakcina, ali je sporija u odnosu na novije tehnologije – na Fajzer, Sputnjik i AstraZeneku.

– Bitno je reći da antitela nisu jedini odbrambeni mehanizam, tu je ćelijski odgovor, koji je isto bitan. Kod starije populacije to sporije deluje a kod onih koji nisu imali odgovor, ispituje se mogućnost i treće doze. Još uvek se ne znaju tačne korelacije između nivoa antitela i reinfekcija. Antitela su važna, jer blokiraju ulaz virusa u naše ćelije, ali nisu jedina koja učestvuju u odbrani. Zato je proveravanje antitela u nekim slučajevima korisno, ali se ne preporučuje da bude masovno. Zato se i rade nacionalne studije, koje će omogućiti da se do svih relevantnih informacije dođe i obezbede informacije kako postupati. Sada se ispituju efekti kako određena populacija odgovara na vakcinu. Fajzer vakcina daje dobar odgovor i to jako brzo, ali proizvođač već radi ispitivanje za treću dozu. Kod Sinofarm vakcine, prema mom iskustvu, antitela je bolje testirati prvi put tek četiri nedelje nakon primene vakcine, objašnjava Marija Gnjatović.

Ona ističe da i nakon primene vakcine moraju da se poštuju sve epidemiološke mere, i niko ne garantuje da ste bezbedni. Ipak, transmisija virusa kod vakcinisanih će biti manja.

U slučajevima kada se u kontakt sa virusom dođe pre vakcinacije, a inkubacija je deset dana, onda vakcina nije razvila imunitet i ne može da štiti. Ipak, bez obzira na razboljevanje, potrebno je revakcinisati se.

– Vakcina štiti stečeni imunitet i prirodni odgovor tela, a štitiće će i od širenja agresivnijih sojeva virusa. A ukoliko se ne stvori imunitet, ne preporučuju se da te osobe prime ni bilo koju drugu vakcinu, niti treću dozu, to je stav Društva imunologa Srbije, zaključuje sagovornica Danasa.

Na pitanje čitalaca koliko traje zaštita nakon vakcinacije, sagovornica Danasa odgovara da je rano da se priča o tome, ali kaže da i oni koji su preležali infekciju treba da se vakcinišu.

– Treba da prime vakcinu ali ne treba da žure, prednost treba dati onima koji nemaju nikakvu zaštitu. Kada ozdrave, onda treba da se vakcinišu kako bi organizam dao dobar odgovor. Iako se razmatra primena jedne doze vakcine kod osoba sa tako razvijenim imunitetom, zasad važi preporuka da se obavezno treba vakcinisati i revakcinisati. I što je najvažnije, potrebno je da se ponašamo kao da vakcina nije ni primljena, da bi svi bili bezbedni, kaže Marija Gnjatović.