Marija Maga Magazinović (1882-1968) bila je srpska filozofkinja, koreografkinja, aktivistkinja i novinarka. Bila je i prva moderna srpska plesačica i teoretičarka plesa, koja je donela novi evropski duh i savremeni pristup umetnosti, čime je doprinela i modernizaciji srpskog patrijarhalnog društva uopšte.
Maga Magazinović rođena je u Užicu. Kao dete nemirnog duha, sa svojom siromašnom porodicom dolazi u Beograd 1896, kada joj otac dobija posao terzije u Narodnom pozorištu. Zahvaljujući očevom poslu, Maga ima priliku da besplatno posećuje predstave Narodnog pozorišta. I sama u to vreme igra i peva u Kulturno-umetničkom društvu „Obilić“ negujući ljubav prema glumi i plesu, kojima će ostati verna do kraja života.
Prvi uspeh i prvi Magin korak u mnogim borbama za žensku ravnopravnost i modernizaciju Srbije desio se 1904. godine, kada je uspela da se izbori za prava žena na ravnopravno univerzitetsko obrazovanje, zahtevajući da se i devojkama omogući da diplomiraju na Filozofskom fakultetu umesto da samo fakultativno slušaju predavanja. Upisala je i Pravni fakultet, kao prva studentkinja ovog fakulteta, a nakon diplomiranja na Filozofskom fakultetu napustila je studije prava smatrajući da je „otvorila vrata Pravnog fakulteta ženama“ i time ispunila svoju misiju. Osnovala je i Klub studentkinja koje su aktivno prevodile filozofske tekstove poznatih feministkinja i socijalistkinja tog vremena, između ostalih i Klare Cetkin.
Pored osvajanja prava na redovno univerzitetsko obrazovanje devojaka, pionirski je krčila put i na drugim poljima – dobijala je poslove u kojima je bila prva žena na tim radnim mestima (prva žena novinarstva u tada tek osnovanoj Politici i prva bibliotekarka u Srbiji). Aktivno se bavila prevodilačkim radom i prevodila Maksima Gorkog, Henrika Sjenkjeviča i druge pisce, uglavnom za potrebe Narodnog pozorišta.
Prelomna godina za profesionalni razvoj Mage Magazinović bila je 1909. kada je otputovala u Minhen sa namerom da doktorira. Tamo svoja interesovanja usmerava ka teatru i plesu. Pohađa različite kurseve glume i plesa, poput škole Maksa Rajnharta, velikog reformatora pozorišta 20. veka, i baletske škole Isidore Dankan. Shvata da njen izraz nije klasično pozorište, već moderan, slobodan ples. Po povratku u Srbiju, 1913. godine, u Balkanskom ratu, Maga postaje dobrovoljna bolničarka. O paklu ratnih bolnica pisala je kasnije u svojoj autobiografiji „Moj život“.
Vrativši se u Beograd, osnovala je školu za ritmičku gimnastiku, koja će postojati narednih 35 godina i izvesti na put veliki broj plesačica. Postavila je i niz koreografija i koncerata.
Ipak, kontoverzan period njenog života predstavlja vreme Drugog svetskog rata, kada objavljuje nekoliko tekstova, kojima zastupa ksenofobične stavove i promoviše koncept arijevske rase. Posebno je neobično ovakvo pisanje, s obzirom na izuzetno antimilitarističke i socijalističke stavove koje je zastupala kako u mladosti, tako i u svojoj autobiografskoj knjizi, pisanoj nekoliko decenija nakon Drugog svetskog rata. Ovaj nedovoljno osvetljen i uopšte retko pominjan period života Mage Magazinović predstavlja polje koje nužno podleže daljim istraživanjima.
Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
