Marija Šehić: Gotovo je nemoguće doći do sagovornika iz vlasti

Biti trudnica i mlada majka poseban je izazov u Srbiji, što pokazuju i brojna istraživanja o ophođenju prema ženama u ovom za njih najosetljivijem periodu života. Stoga smo deo razgovora posvetili upravo ovoj temi, ali i činjenici da sem što su se gledaoci uželeli nje, uželela se i ona posla.

Je li vam nedostajao posao?

– Pre svega, nedostajale su mi moje drage kolege. Mnogi od njih su ljudi sa kojima se i privatno družim, sa nekima sam se i okumila. Na kraju, i udala sam se, što se kaže, za momka iz naše kuće, samo iz sarajevske. Kad se sve sabere, od N1 sam dobila mnogo bliskih prijatelja, dve kume Jelene, jednog kuma i muža. Nedostajao mi je i sam posao. Volim ovaj naš studio u kojem snimamo Novi dan, osećam se u njemu kao u svojoj dnevnoj sobi. Ja sam jedna od onih koji imaju sreću da kažu da baš vole to što rade. Nedostajali su mi i gosti koji nam dolaze u program. Posle nekih od tih intervjua, ispunjen mi je ceo dan.

S obzirom da ste bili na porodiljskom, koliko ste bili u mogućnosti da pratite vesti i uopšte politička događanja?

– Na početku trudničkog bolovanja baš i nisam, i to ne zato što nisam imala vremena, nego zato što sam tako odlučila. To je bio period kad je počela korona. U tom opštem ludilu od informacija i dezinformacija, rešila sam da se malo izolujem i prijalo mi je. Posle, kad sam se porodila, vratila sam naviku da u 19 prvo gledam Dnevnik N1, pa odmah potom i Dnevnik RTS, samo što sam sad to uskladila sa terminom za hranjenje dece. Moj posao zahteva da budem informisana. Nije da se nekad ne zapitam – zašto ja sve ovo moram da čujem i vidim, ali sam, s druge strane, i zavisnik od informacija, pa nekako ne mogu da odolim.

Koliko vam je teško doći do sagovornika, s obzirom da se nadležni iz vlasti, ne odazivaju pozivima N1?

– Postalo je gotovo nemoguće doći do sagovornika iz vlasti i žao mi je što je tako. Ne zbog mene, nego zbog gledalaca. Najbolje bi bilo kad bismo uvek imali sve strane u nekoj priči. To bi doprinelo kulturi dijaloga u društvu. To smo odavno izgubili i nekako se navikli. Nije normalno ovo što nam je postalo normalno.

Zašto oni izbegavaju pojavljivanje na N1, a pritom se i te kako u javnim obraćanjima bave vašim programom, odnosno etiketiraju televiziju i novinare kuće u kojoj radiš?

– To nikome ne ide u prilog. Volela bih da u programu, kad govorimo, na primer, o problemima u gradu, ugostim gradonačelnika ili njegovog zamenika, da iz prve ruke čujemo zašto je nešto tako kako trenutno jeste i šta će uraditi da to promene na bolje, ali oni, ne samo da neće da dođu, nego više ne odgovaraju ni na poruke. S druge strane, političari na vlasti, kao što ste i sami primetili, ne propuštaju priliku da targetiraju novinare ove medijske kuće. I onda dolazimo do jedne apsurdne situacije, ljudi koji sve čine da bi stvorili utisak da vas ignorišu, ne propuštaju priliku da se ponašaju kao da su opterećeni vama i vašim postojanjem. Ne znam to da objasnim.

Aktivni ste na društvenim mrežama ali ste i prepoznatljivo TV lice, pa, šta vam sugrađani najčešće kažu kad vas sretnu?

– Nikad na ulici nisam imala neprijatno iskustvo, što se ne može reći za društvene mreže. Tu ih je bilo toliko da više ne mogu ni da se setim svih situacija, uvreda i pretnji. Takve situacije se prijavljuju Odeljenju za visokotehnološki kriminal MUP Srbije, pa se onda policajci bave tim ljudima. Oni listom posle u policiji kukaju kako, kad su pominjali prebijanje ili silovanje, nisu baš tako mislili i da nisu bili ozbiljni, ali to već nije više moj problem.

Koliko je teško uskladiti majčinstvo i posao?

– Teško je, ali ni manje ni više u ovoj profesiji, nego u bilo kojoj drugoj. Moj stav je da bar jedan od roditelja ne bi trebalo da mora da radi do detetove navršene treće godine. Znam da će mnogi na ovo reagovati sa „pa, to retko gde ima”, ali to što nema nije argument. Tako bi trebalo da bude, to je humano, po meri čoveka je.

Jutarnji programi su poslednjih godina postali najgledanije informativne emisije. Zbog čega je to tako?

– Zato što ljudi žele da saznaju bitne vesti pre nego što krenu na posao, na početku dana. Jutarnji programi su istovremeno uglavnom i emisije kolažnog tipa, pa imate red vesti, red lakših tema i mislim da im to prija.