Marijan Vajda: Trener prijatelj

… duhovnog učitelja vlasnika 13 grend slem titula – „čudnog“ Pepea Imaza – i režima ishrane nekada suverenog vladara „belog sporta“, jer su ih i ovdašnji „znalci“ smatrali kočnicama Noletovog povratka na nivo od leta 2016. godine, kada je prvi put u karijeri završio Rolan Garos kao pobednik.

– Jeste, želeo sam da se prekine saradnja sa Imazom, jer nisam hteo da na Novaka utiču ljudi koji znaju tenis, ali ne razumeju psihu vrhunskog sportiste. Tenis ne može da se zasniva na filozofiji, to je sport u kojem se čovek takmiči protiv čoveka… Kondicioni trener Gebhard Fil-Grič i ja postarali smo se i da jede mnogo proteina. Bez njih, jednostavno, nije moguće jačanje mišićne mase… – najzanimljiviji je deo odgovora povratnika na mesto šefa Novakovog tima u intervjuu za jedan slovački list, čiji je sadržaj odmah postao lajtmotiv „Jesam li ti rekao da su ga uništili vegeterijanstvo i Španac?“ kafanskih priča od Subotice do Kosovske Mitrovice.

Jedno je sigurno – miljenik srpske nacije doživljava rezultatsku renesansu pod komandom čoveka čija su ga trenerska ruka i specifična energija, od sredine 2006. do razlaza prošlog maja, oblikovali u jednog od najboljih svetskih „reketaša“ sveta svih vremena. Pedesettrogodišnji stručnjak, rodom iz Povaške Bistrice u nekadašnjoj Čehoslovačkoj, sam je podigao pobedničke pehare samo u Pragu (1987) i Ženevi (1988), nije nikada otišao dalje od 3. kola na turnirima „velike četvorke“ i 34. mesta na ATP listi, ali je znao kako da poluobrađeni teniski dragulj nasleđen od Jelene Genčić i Nikole Pilića pretvori u dijamant, čiji je sjaj dugo zaslepljivao Novakovu konkurenciju. Bivši kapiten Dejvis kup reprezentacije Slovačke nije znao samo kako da usavrši Noletove udarce već i kako da mu drži fokus na sportu, pravilno koristi njegovu gladijatorsku izdržljivost, kontroliše strast za pobedom, kanališe krizne situacije…. Bude mu strog uzor i nežni prijatelj, nešto kao drugi otac, što je njihov odnos učinio drugačijim u odnosu na uobičajene relacije trener – igrač.

Nikada nećemo znati da li bi Novak postao to što jeste da u najosetljivijoj fazi karijere nije imao uz sebe sjajnu ekipu stručnjaka i ljudi predvođenu ocem teniserki Nikole i Natalije, ali statistika je neumoljiva i kaže da je baš sa zvanično najboljim trenerom Srbije u izboru Olimpijskog komiteta 2010. i 2011. godine napredovao od 40. mesta do tenisera uz čije ime stoje brojni rekordi, 69 titula i par stotina miliona dolara zarade od turnirskih nagrada i sponzorskih ugovora. A njegovo prezime je ljudima širom planete prva pa i jedina asocijacija na ovo naše parče Balkana.