Marijana van Zeler: Putevi mafije vode preko cele planete

Međutim, upravo ovi fenomeni dokaz su da smo makar po nečemu deo sveta. Ilegalna trgovina je globalni problem, a mreža tržišta je, kako to otkriva Marijana van Zeler, nagrađivana novinarka kanala National Geographic i dugogodišnja istraživačica ove oblasti, neverovatno razgranata i dobro organizovana.

– Putevi mafije vode preko cele planete. Od Južne do Severne Amerike, i od Los Anđelesa do Libana. Crna i siva tržišta danas čine gotovo dve trećine svetske ekonomije, a na njima možete naći sve – od droge, preko retkih životinja, ljudi, automobila i najmodernije tehnologije do prodavanja raznih usluga, među kojima je čak i ugradnja silikona i drugih hirurških zahvata koji su delo kvazilekara u prljavim motelskim sobama – poručuje u ekskluzivnom razgovoru za Danas Marijana van Zeler povodom premijere druge sezone njenog dokumentarnog serijala „Ilegalna trgovina“, koji se od 27. februara prikazuje nedeljom u 22 sata na kanalu National Geographic.

Prva sezona serijala nagrađena je i priznanjem Emi u oblasti dokumentarnog sadržaja, a Marijana, koja je poreklom iz Portugala, dobitnica je nagrade Pibodi za istraživački rad. Karijeru je započela verovatno najaktuelnijom temom prve decenije ovog milenijuma – izveštavanjem sa lica mesta nakon terorističkog napada na NJujork 11. septembra 2001. Rad na terenu ostaće njeno obeležje sve do danas. Marijana je izveštavala sa ratnih žarišta Bliskog istoka, a crna tržišta širom sveta istražuje duže od decenije.

*Koja su vas to interesovanja dovela do tako neobičnog i opasnog poziva?

– Istina, pre svega. Smatram da mi je pronalaženje odgovora na pitanja o kojima se uporno ćuti dužnost kao novinaru i istraživaču. Moja interesovanja su od početka bila usmerena ka onim temama čijim rasvetljavanjem mogu nešto da promenim. Bavljenje novinarstvom bez svrhe, samo zbog naslova, klikova i senzacije danas je jedan trend koji je veoma zavodljiv, ali fatalan po našu profesiju. Zbog toga sam i odabrala dokumentarni pristup kao formu, jer kroz nju na najintimniji način dopirem do gledalaca i pomeram ih iz njihove sigurne zone. Svet nije bezbedno mesto. Često su kriminalci obični ljudi koje srećemo na putu do prodavnice. Ponekad su to naše prve komšije. Fini ljudi iza čijih vrata se odvijaju nezamislivi užasi. I najčešće je tako, u većini slučajeva to su oni na koje najmanje sumnjamo.

* Vaša istraživanja su insajderskog tipa. Ne bavite se ovim poslom „iz fotelje“, već zaista odlazite u samo srce problema. Razgovarate sa šefovima podzemlja. Kako ste došli do toga da oni uopšte hoće da razgovaraju sa vama?

– Iznenadili biste se, ali za većinu njih je to da ispričaju svoju priču poput fetiša. To je jedan od glavnih razloga. Prisustvo kamere, mogućnost da svet čuje za njih, pomalo taštine, sama činjenica da se neka novinarka zainteresovala za njih, to im podiže ego. Međutim, ono što publika ne vidi jesu desetine odbijanja. Ne pristane svako uvek. U stvari veoma malo ljudi na kraju pristane da bude deo emisije. Zaboravljate da mi po sezoni imamo svega desetak priča. S obzirom da smo na prvom ciklusu radili gotovo četiri, a na drugom dve godine, možete samo da zamislite koliko je rada uloženo u ovaj serijal, ali i na koliko zatvorenih vrata smo naišli.

* Da li se plašite kada se nađete oči u oči sa tim ljudima?

– Istraživanjem kriminala i raznih oblika ilegalne trgovine bavim se duže od deset godina. Stekla sam mnogobrojne kontakte, poznanstva i veze tokom tog perioda, tako da je većina tih susreta pažljivo organizovana i osmišljena. Ipak, koliko god se starali da osigurate i u napred promislite svaki korak, činjenica je da su moji sagovornici najveći narko-dileri, trgovci ljudima, hladnokrvne ubice, ljudi do koji nije lako doći, ali ni sa njima sesti i začeprkati po njihovoj intimi. Činjenica da mi život visi o koncu je svakom trenutku prisutna, ali kada se nađete u samoj akciji, taj instinkt za strah se isključi sam od sebe. Mozak vodi priču, a jedina misija je pronaći odgovore.

* Jeste li se nekada našli u životno opasnoj situaciji?

– Jesam, hiljadu puta. Ali u tim situacijama mora da vam bude jasno da ste svojevoljno prešli granicu iza koje vladaju neka sasvim druga pravila. Vi ste na nečijoj teritoriji i morate poštovati zakone onoga njom vlada. Za dobru priču se mora malo rizikovati. To su novinari zaboravili. Previše se bave slušanjem instrukcija, a premalo pravom potragom za istinom. Zašto? Opasna je, to je sasvim jasno.

* U toj potrazi došli ste i do Balkana. Koji trag vas je doveo u Srbiju?

– Bolje je reći čiji trag. U Srbiji smo boravili krajem prošle godine. Ostali smo nekoliko dana, a došli smo tragom Roberta Randoa. Reč je o pripadniku neonacističkog pokreta „Bela nadmoć“. Po tom pokretu smo i nazvali epizodu. Robert je sa ostalim pripadnicima počinio niz zločina protiv pripadnika verskih i nacionalnih manjina u Americi zbog čega je izdata i poternica za njim. Kada smo saznali da se Robert krije u Srbiji, odmah smo spakovali kofere i došli da razgovaramo sa njim. Pristao je da se nađemo, a o čemu smo pričali imaćete priliku da pogledate u našoj seriji.

* Koliko ste upoznati sa podzemljem Balkana?

– Veoma dobro. Balkan i vaša zemlja se nalaze na veoma nezgodnom mestu. Može se reći da je to raskrsnica kriminalnih puteva svih strana sveta. Preko Srbije sa istoka na zapad i obrnuto prolazi sve na šta možete da pomislite kada kažete „ilegalna trgovina“. Trgovina drogom je najzastupljenija, ali ne zaostaju ni drugi „proizvodi“. To nema veze sa Srbijom, koliko ima sa položajem na kom se nalazite. Tako je uvek sa zemljama koje se nalaze na tranzitnim pravcima. Ništa bolji položaj nema ni Rumunija. I tamo smo snimali jednu od epizoda, ali treće sezone, na kojoj trenutno radimo.

* Postoji li nešto što može da vas iznenadi u ovom poslu?

– Uvek su to dve stvari – domišljatost trgovaca i roba koju prodaju. Šta se sve može naći na crnom tržištu ne možete ni da zamislite. Najupečatljivija epizoda iz ove sezone mi je, možda, ona u kojoj smo se bavili ilegalnom plastičnom hirurgijom. Činjenica da sopstveno telo stavljate u ruke nekoga ko nije doktor, a kamoli hirurg i to u kakvim uslovima, za mene je poseban nivo hrabrosti.

* Na koji način je pandemija korona virusa uticala na razvoj crne ekonomije? Da li je pomogla ili odmogla?

– Situacija sa koronom donekle je otežala „posao“ i u ovoj branši, ali ono što uvek tvrdim jeste da je za one koji se bave ilegalnom trgovinom najopasnije saterati ih u ćošak. Takva situacija podstiče kreativnost, jer je najrizičnije da roba stoji. Ona se mora kretati. Zato su tada crna tržišta najdinamičnija.

* Imali smo neke situacije da su ljudi pandemiju koristili za sticanje profita, te su izdavane lažne potvrde o vakcinaciji. Čak je bilo i slučajeva da su neki za novac išli na vakcinaciju u tuđe ime? Da li ste čuli za te primere?

– Da li je moguće da su se već dosetili toga? To je veoma zanimljiva tema za sledeću sezonu. Hvala na informaciji. Ali jesam očekivala tako nešto. Kriza uvek stvara nova tržišta.

* Da li se uloga novinara promenila u odnosu na vreme kada ste počinjali da se bavite novinarstvom?

– Nije se promenila uloga. Ona je uvek ista. Otkrivanje istine. Problem je u revoluciji informacije koje smo svi svedoci u proteklih deceniju i po. Čini se da danas svako može biti vlasnik neke informacije. A to je veoma opasno, jer se više ne zna koja je istinita. Društvene mreže su sve učinile lako dostupnim. Zahvaljujući Instagramu i Fejsbuku svako može da tumači tuđi život. Nisu vam potrebni posebni uslovi da biste imali sajt ili blog, putem kojih možete da plasirate to tumačenje. Tako nastaje nepregledno mnoštvo informacija u kojima je veoma teško uočiti istinu. Novinarima, nažalost, brzina diktira tempo, a u takvim uslovima oni postaju sakupljači i prenosioci tih poluistina. Retko ko se bavi filtriranjem i proverom izvora, jer se u najvećem slučaju to i ne traži. Nažalost, postali smo društvo za „klik“. Realnost je iskrivljena, a baš zahvaljujući svemu ovome krivi se i ljudska percepcija toga šta pravi život, a šta neki TV rijaliti.