Srbija je i ove godine imala predstavnika u finalu Australijan opena, ne baš na terenu, ali odmah pored njega.
U sudijskoj stolici sa koje je obično najbolji pogled, i u koju su često uprti pogledi, što igrača, što publike. Kragujevčanka Marijana Veljović postala je prvi teniski sudija iz Srbije koji je sudio finale jednog grend slem turnira, duel Voznjacki – Halep. A put do sudijskog vrha u tenisu je dug i mukotrpan, skoro kao i igrački.
Skoro da nije ni doprlo do javnosti da je korak pre ovog istorijskog Marijana načinila kad je krajem 2015. dobila status Zlatni bedž sudije u stolici, što izrazito mali broj sudija uspe da dostigne u karijeri. „Zlatni bedž“ trenutno ima samo osam ženskih sudija i dvadesetak muškaraca. Istovremeno je postala punopravni član ITF/Grend slem tima, u prevodu – svetske sudijske elite.
Veljovićeva je rođena 24. januara 1986. godine u Kragujevcu. Tenisom se bavila od malena, kada to i nije baš bilo tako popularno. Oprobala se u atletici, košarci, odbojci i latinoameričkom plesu, ali je tenis ostao najveća ljubav. Prvu sudijsku školu završila je u Beogradu 2008, i te godine je bila najbolji polaznik. Već 2011. dobija Bronzani bedž za sudije u stolici, što joj je otvorilo vrata međunarodne karijere, a dve godine kasnije postaje i vlasnik srebrnog bedža. Finale Voznjacki – Halep jeste kruna karijere, ali ona već pet godina sudi na grend slemovima, najpre kao linijski, a potom i kao glavni sudija. Sudila je skoro svim teniskim zvezdama u obe konkurencije, izuzimajući igrače iz Srbije jer pravila to ne dozvoljavaju.
U sudijski posao ušla je slučajno. Kao student ekonomije na jednoj Menadžerijadi upoznala je momka koji je teniski sudija. On joj je pokazao kako da napravi žreb za takmičenje i predložio joj da se oproba u suđenju. Prošla je školu Teniskog saveza Srbije, gde je, kako kaže, shvatila koliko zapravo ne zna o tenisu, iako je to sport koji obožava. Ubrzo je suđenjem počela da se bavi profesionalno, počela je na dečjim takmičenjima i turnirima širom Srbije.
Bez obzira što je obišla skoro celu planetu, nema nameru da ode iz Kragujevca i živi bilo gde drugde. Svaki put se sa putovanja vraća u kragujevački kvart Erdoglija, gde joj odgovara i blizina Šumarica gde redovno trči. Tu se, kako kaže, oseća najbolje, tu su ljudi koji joj najviše znače.
Vozi brzo i nerviraju je ljudi koji je usporavaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
