Marijina priča kap u moru Jutkinih nepočinstava

On se solidarisao sa Marijom Lukić i drugim sugrađankama koje je predsednik opštine napastvovao, pokrenuvši protest ispred kuće Milutina Jeličića Jutke tokom emisije „Život priča“, koja u Brusu nije emitovana zbog nestanka struje u Centru kulture, odakle se emitovao signal kablovskog operatera.

Aleksandar Grbić je 11 godina proveo u Francuskoj, gde je bio menadžer u kompaniji za proizvodnju automobilskih delova. Međutim, nakon razvoda, shvatio je da ga više ništa ne vezuje za Francusku.

– Nisam voleo svoj posao iako sam bio odlično plaćen. Porodica i prijatelji su mi ovde, i ljubav prema rodnom Brusu me je podstakla da se vratim. Došao sam u Srbiju 2015, verujući da me ovde čeka bolja budućnost. Međutim, čega god sam se dohvatio, pretvorilo se u katastrofu – priča Grbić.

Najpre je na porodičnom imanju pokrenuo proizvodnju malina. Zbog niske otkupne cene prošle godine, pokrenuo je tamošnje proteste. Iako ih je organizovao na privatnom posedu – njivi, priveli su ga zbog neprijavljivanja skupa. Otvorio je i Gradsku kafanu, ali ni tu nije išlo glatko.

– U proteklih 365 dana, kafana nije radila 112. Zatvarali su me tri puta. Evo, i sad je pod katancem, na tri meseca. Nema inspekcije koja nam nije dolazila po nekoliko puta – finansijska, poljoprivredna, inspekcija rada… Čak je i njima neprijatno, ali naredba je naredba. Naći nešto i zatvoriti. Makar razliku od tri piva – ističe naš sagovornik. Kaže da je Marijina priča samo kap u moru Jutkinih nepočinstava jer od njega „bukvalno zavisi život u Brusu“.

– U Brusu ne radi nijedna fabrika. Posao možete naći u opštini, sudu, policiji, školi ili vrtiću, ali da li ćete ga dobiti zavisi od republičke ili lokalne vlasti. Dakle, od Jutkine volje. Ako se drznete da pokrenete privatni biznis, opet zavisi da li ste u milosti predsednika opštine ili ćete prolaziti kao ja – kaže Grbić.

On je krajem januara pokrenuo proteste „1 od 5 miliona“ u Brusu, revoltiran pre svega činjenicom da je u proteklih nekoliko meseci 100 mladih iz ove opštine, uzrasta od 18 do 30 godina, otišlo na privremeni rad u Nemačku.

– Stotinak građana koji izlaze na proteste svake subote trpe neviđene pritiske i ucene. Na ulicama bi ih bilo mnogo više, ali su uplašeni, i ja ih razumem. Brus je malo mesto i svi se znaju. Zahvaljujući Mariji izvojevana je mala pobeda, ali nedovoljna. Jutka je morao da bude smenjen, a ne da da ostavku, koja ko zna kada će biti prihvaćena. Treba da se ispitaju sve njegove kriminalne radnje i malverzacije. Kada bude sankcionisan po zakonu, pravda će biti zadovoljena – ističe Aleksandar Grbić.

Revanšizam

– Time što ja ne radim, država svakog meseca gubi od 200.000 do 350.000 dinara koliko sam plaćao PDV i doprinose za petoro radnika, u zavisnosti od meseca. Ugašeno je pet radnih mesta iz čistog revanšizma zbog drugačijeg mišljenja – kaže Aleksandar Grbić.