Marina Maljković: Košarka u krvi

Prepoznatljiva je po atipičnoj frizuri, harizmi, košarkaškoj genijalnosti i – uspesima.

Marina Maljković je moguće imala i genetsku predisponiranost da bude košarkaški trener, otac joj je Božidar Maljković, veliko trenersko ime, a i detinjstvo i mladost su joj prolazili u košarkaškom svetu, što u Beogradu, što van zemlje.

Kod kuće se pričalo o košarci, svuda okolo su bili košarkaši i možda će neko pomisliti da je dalje sve bilo lako. Talenat koji je evidentno postojao brusio se, baš brzo, ali baš velikim i napornim radom.

Kad se sa porodicom obrela u Francuskoj, u 16. godini je postala asistent trenera u klubu u kojem je igrala.

Očigledno je tu pronašla sebe pa je diplomirala, dobila licencu i počela da radi u Beogradu u Košarkaškom klubu Ušće.

Osamostalila se pionirskim poslom jer klub nije imao ženske selekcije, ona ih je formirala, pa trenirala, a onda je seniorski tim uspela da za dve godine iz Srpske lige dovede u A ligu tadašnje Srbije i Crne Gore.

Slede dve titule šampiona sa Hemofarmom (2007-09), pa četiri sa Partizanom i dve Jadranske lige (2009-13). S tim što je sa obe ekipe uzela i po dva kupa.

Za mnoge je bilo šokantno kad je 2011. na poziv ali i insistiranje Dragana Đilasa, koji je tad bio predsednik Košarkaškog saveza, promovisana u selektorku ženske košarkaške reprezentacije.

„Spreman je da u potpunosti podrži žensku košarku, o čemu svedoče dva bukvalno avangardna poteza. Postavio je jednu devojku za selektora, koja pritom nema još ni 30 godina. Mogu samo da obećam da ću se odužiti marljivim radom“, izjavila je na promociji.

Na Evropskom prvenstvu 2013. godine stigla je do polufinala, ali je medalja izmakla.

Na Svetskom prvenstvu 2014. do četvrtfinala.

A onda je na Eurobasketu igranom 2015. u Mađarskoj i Rumuniji u finalu pobeđena Francuska, osvojena je ne samo prva medalja za Srbiju kao samostalnu državu nego i prvo zlato u čitavoj istoriji naše ženske košarke.

Godinu dana kasnije u Riju stigla je i do istorijske olimpijske bronze.

Povukla se sa selektorskog mesta 2017, ali se vratila i ekipa se vratila na staze uspeha.

U Valensiji je osvojeno drugo evropsko zlato.

Osnivač je Pokreta za žensku košarku kojim je animirala više stotina devojčica da se bave sportom.

U prvom mandatu trećinu svoje godišnje plate u KSS prosledila je na račune 12 klubova ženske lige.

Rođena je 26. septembra 1981. godine u Beogradu. Tečno govori engleski, španski i francuski i solidno grčki. U Francuskoj je kratko bila u čuvenoj glumačkoj radionici Pitera Bruka, kada je bila i statista u filmu „Ronin“.