Selektorka ženske košarkaške reprezentacije Marina Maljković odlučila je da napusti klupu Srbije, a kao jedini razlog navela je „emotivno i fizičko pražnjenje“.
Suzdržana, bez viška emocija na terenu i van njega, zbog čega je dobila nadimak Čelična Ledi, Maljkovićeva kaže da njena odluka nije impulsivna i da je došla nakon dosta razmišljanja i neprospavanih noći.
Pre manje od mesec dana, u razgovoru za Danas, Marina ni na koji način nije nagovestila da planira da napusti selekciju koju je tokom pet i po godinu vinula u svetski vrh. Između ostalog tada je, govoreći o očekivanjima od svog tima, rekla da od sebe i svih ostalih uvek traži najviše.
– Nikada nisam tražila alibi ili izgovor. Realno sagledavam stvari i uvek od sebe, ali i od saradnika i igračica tražim da daju sve od sebe. Samo tako možete da budete fer i iskreni i prema sebi i prema drugima, kazala je Marina.
Kada se govori o Marini Maljković, često se ističe da kao ćerka proslavljenog trenera Božidara Maljkovića nije mogla da izabere drugačiji put. Ipak, kao tinejdžerka nakratko je planirala budućnost van terena. Želela je da bude glumica, a potom i da studira psihologiju. Na kraju, kada je došla u Beograd posle bombardovanja, odlučila je da upiše trenersku školu bez znanja roditelja.
U trenerske vode uplovila je kao tinejdžerka – sa 16 godina dobila je priliku da radi kao asistent u francuskom klubu „Abeilles de Rueil“ u kome je igrala. Prvi tim koji je samostalno vodila bilo je Ušće (2004-2007), a potom su usledili Hemofarm (2007-2009), i Partizan (2009-2013), sa kojima je osvajala nacionalne titule, kupove i Jadransku ligu. Zbog finansijskih problema u taboru crveno-belih, bivša selektorka odlučuje da trenersku karijeru nastavi u inostranstvu pa je 2013. preuzela francuski Lion, a od 2016. predvodi turski Galatasaraj.
Na čelo reprezentacija došla je 2011. godine, kao najmlađa selektorka u Evropi. Sa veoma ograničenim budžetom, u uslovima koji ne mogu da se porede onima koje imaju najjači timovi, Maljkovićeva je košarkašice vodila preskačući po više stepenika istovremeno – od evropskog polufinala (2013), preko svetskog četvrtfinala (2014) do prvaka Starog kontinenta 2015. u Mađarskoj. Kruna je bila olimpijska bronza u Riju prošle godine. Uspeh reprezentativne košarke iskoristila je da da zamajac Pokretu za ženski košarku, koji želi dalje da širi kako uspeh nacionalnog tima ne bi bio trenutni bljesak.
Rođena je 26. septembra 1984. u Beogradu. Njen životni moto je „Uvek može još, uvek može bolje, uvek može više“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
