Marinci se sele na Pacifik

Za jedan deo pripadnika armije američkih vojnih profesionalaca, stacioniranih trenutno u Iraku i Avganistanu, to, međutim, uopšte nije bila prijatna vest: umesto povratka u svoje domicilne baze, nekima od njih sleduje prekomanda na australijski „kraj sveta“ – u područje na kome SAD uspostavljaju nov zaštitini branik za svoje bezbednosne i šire NATO interese.

– Neka ne bude nikakve zabune, SAD su pacifička sila. Mi ćemo biti ovde da ostanemo i da zaustavimo pretnje miru. Američko prisustvo u azijsko-pacifičkom regionu predstavlja jedan od glavnih prioriteta američke administracije i planirano smanjenje naših vojnih troškova neće obuhvatiti ovu oblast – rekao je Obama na tu temu u obraćanju australijskom parlamentu.

Bila je to neoubičajeno oštra poruka, koju je američka javnost, kako se zaključuje u prvim medijskim reagovanjima, primila sa razumevanjem i propratila odgovarajućom podrškom. Bez obzira na tekuća republikansko-demokratska prepucavanja oko enormnog budžetskog deficita i, u tom kontekstu, na prilično evidentnu potrebu da pod hitno počne značajno kresanje dosadašnjih izdataka Pentagona.

Pred polazak na završnu etapu svoje tekuće dalekoistočne turneje (Indonezija), Obama je, u svojstvu vrhovnog komandanta, obznanio u četvrtak da će novoformirani kontingent američkih oružanih snaga u severnoj Australiji sačinjavati jedan nosač aviona sa 2.500 marinaca, koji će – pored neposrednih operativnih zaduženja – biti angažovani i na obuci domaćih i ostalih savezničkih snaga. Za razliku od ostalih stalnih angažovanja te vrste u svetu, Amerikanci će za ostalo osoblje (umesto svojih baza) koristiti kasarne i ostale vojne objekte domaćina, u kojima će se svakih šest meseci smenjivati po 250 komandosa iz sastava pomorskih snaga.

I pored umirujućih pentagonskih uveravanja da se u ovom slučaju radi o „dopuni postojećeg prisustva u sve važnijem globalnom području“, iz Pekinga se prenose varničava i skeptična reagovanja kineske strane na samu najavu pojačavanja američkog vojnog prisustva u regionu Južnog kineskog mora (u poslednje vreme najfrekventnijeg pomorskog koridora u svetu).

– Pitanje je koliko je ovo proširenje zapadnog vojnog saveza na liniji zajedničkog interesa država u regionu – rekao je tim povodom za vašingtonski Post Liu Veimin, spouksmen kineskog ministarstva inostranih poslova, uz nadovezujući zaključak da je, u svakom slučaju, „reč o delikatnom pitanju koje traži da se o svemu tome razgovara“. To je, naravno, tek prvo reagovanje iz Pekinga; nastavak će vrlo brzo uslediti.

Obama je u međuvremenu napustio Australiju i započeo u Indoneziji završnu etapu svoje desetodnevne dalekoistočne turneje, ali je u kontaktima sa američkim izveštačima ostao veoma posvećen novonastalom problemu u odnosima sa Kinom.

– Neosnovane su procene da je naše vojno angažovanje u regionu prouzrokovano nekakvim strahovanjem. SAD žele uspostavljanje određenih jasnih principa kojima ćemo se svi povinovati, da bismo svi bili uspešni. Ako Peking ne poštuje međunarodna pravila, poslaćemo im jasnu poruku da mislimo da je potrebno da ih prihvate, kao i odgovornosti koje dolaze sa statusom svetske sile – izjavio je Obama, najavljujući da će u kontaktu sa kineskim partnerima „iskreno govoriti i o neophodnosti poštovanja ljudskih prava“.

U prvim ovdašnjim reagovanjima na tu kinesku dimenziju Obamine australijske turneje, dominira procena – imajući u vidu minimalni sastav (250 marinaca, u smenama od po šest meseci) i opreme kojom će oni raspolagati – da vojni sporazum Vašingtona sa Kanberom ima trenutno mnogo više simbolički nego operativni značaj.

– Važno je, zapravo, u šta bi to moglo da evoluira. Pre svega, kao signal koji se šalje Kinezima i celom regionu. Pored postoječih američkih baza u Japanu, na Guamu i u Južnoj Koreji, sad se uspostavlja strateško savezništvo SAD sa Australijom, što će, s druge strane, otvoriti neka nova pitanja, imajući u vidu sve izraženiji oslonac australijske ekonomije na Kinu – objasnio je, u jednoj TV analizi, analitičar iz Karnegijeve zadužbine Majkl Svejni.