Marinović: Biće sankcionisana lica zbog nepostupanja po zahtevu o slobodnom pristupu informacijama

On je govorio na skupu pod nazivom “Odbrana prava javnosti da zna” u organizaciji Partnera Srbija, i to na prvom panelu “Izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja”.

Na pitanje zašto se već pet godina radi na novom Zakonu o slobodnom pristupu infomracijama od javnog značaja, Marinović je odgovorio da on nije prava osoba za ovo pitanje jer je na funkciji nešto više od dve godine, a da se upravo tokom tog perioda ubrzao rad na izmenama Zakona.

– Bili su parlamentarni izbori, možda nije postojala politička volja, ali u svakom slučaju, bolje je što izrada na zakonu traje pet godina nego da je usvojen predlog od pre tri godine. Sada smo dobili efikasniji Nacrt zakona i ja sam zadovoljan. Nadam se da će ovaj finalni tekst Nacrta zakona ugledati svetlost dana, odnosno da će u tom formatu biti usvojen u skupštini – istakao je Marinović, dodajući da Nacrt zakona nije idealan, ali da je optimalan.

Marinović je naveo da je Poverenik nacrtom zakona dobio proširena ovlašćenja, koja se ogledaju u više aspekata, “a jedno je da smo prvi put dobili mogućnost da podnosimo optužni akt, da podnosimo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih lica u organu vlasti za koje procenimo da su učinili prekršaj”.

– Organi vlasti su u obavezi da nam dostave sva dokumenta kako bismo utvrdili da li je došlo do izvršenja prekršaja – objasnio je poverenik.

Marinović je naglasio da je ćutanje organa vlasti na zahteve bio najveći prpblem što je doprinelo velikom broju žalbi.

– Nismo uspeli da disciplinujemo organe vlasti da odgovore na zahtev, ali sada se nadam da ćemo uspeti da ih nateramo – rekao je Marinović i dodao da će novim zakonom biti sprečene zloupotrebe, kao i da će prvi put Poverenik moći da otvori kancelarije van Beograda.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija i Koalicije za slobodu pristupa informacijama, istakao je da je Nacrt zakona poboljšan u odnosu na prethodne verzije.

On je rekao da je značajna promena učinjena u članu 3. o privrednim društvima u kojima država ima većinsko vlasništvo.

– Ipak, nismo rešili sve probleme. Naime, svedoci smo da naša država sve češće posluje tako što osniva zajednička preduzeća sa privatnim partnerima u kojima je manjinski vlasnik. Nažalost, takva preduzeća neće biti pokrivena sa ovom najnovijom verzijom Nacrta zakona – objasnio je Nenadić.

Prema njegovim rečima, uvođenje Narodne banke u krug organa protiv čijih odluka se ne može uložiti žalba Povereniku nije dobro rešenje u Nacrtu zakona.

On je podsetio da ono što bi trebalo da obezbedi proaktivnu transparentnost je propisano drugim zakonima, a ne ovim, pre svega Zakonom o elektronskoj upravi.

– Nepomnjivo je da se u Srbiji mogu primenjivati ugovori velike ekonomske vrednosti a da ti ugovori nisu objavljeni – naveo je Nenadić.

Primož Vehar, ekspert međunarodne organizacije SIGMA, koja je pružila podršku izradi Nacrta zakona, podsetio je da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jedan od glavnih političkih kriterijuma za pristupanje Evropskoj uniji.

On je dodao da SIGMA nije videla konačnu verziju Nacrta zakona, ali je, između ostalog, naveo probleme u vezi sa članom 3. koji se tiče definicije organa javne vlasti, kao i članom 9. o tome šta su izuzeci kada se radi o javnim informacijama.

– Mi želimo da dobijemo konačnu verziju zakona kako bismo mogli da damo naše konačno mišljenje – ukazao je Vehar.

David Šešilo (Dawid Sześciło) ekspert međunarodne organizacije SIGMA, naveo je da tekst Nacrta zakona nije progresivan koliko bi mogao da bude, ali je dodao da je ipak učinjen napredak.

Prema njegovim rečima, sada se nudi mogućnost da se unapredi delovanje Poverenika, kao i da se unaprede mehanizmi za uspostavljanje sankcija za one koji ne postupaju po zahtevima Poverenika.

– Zakon treba da promoviše proaktivnu transparentnost organa vlasti, kao što je to slučaj u mnogim zemljama EU – ukazao je Šešilo.

Na drugom panelu na temu “Odbrana prava na pristup informacijama od javnog značaja”, Mirko Popović, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) istakao je da RERI od organa javne vlasti traže da primenjuju zakone.

On je istakao da mi živimo u zatvorenoj i zarobljenoj državi, pa je pristup informacijama osnovno sredstvo pomoću koga RERI, slično kao i mediji, prikuplja podatke i dokaze za postupke koje vode.

Popović je podsetio na slučaj da im se dostavi zaključak koji je Vlada Srbije proglasila javnim interesom izgradnju fabrike guma “Linglong” u Zrenjaninu.

– Zašto bi to neko imao interes da to od javnosti sakrije? Ja se iskreno nadam da taj projekat neće biti realizovan jer je duboko nezakonit – naveo je Popović.

On je dodao im iz vlade nisu rekli da ne mogu da dobiju informacije, već da moraju da preciziraju zahtev.

– To je klasičan primer izbegavanja da se javnosti stavi na raspolaganje informacija od javnog značaja – naglasio je Popović.

Boban Stojanović, politikolog i istraživač, naveo je da “ko zna koliko bismo bili dublja država” da Zakona slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nije bilo.

Dodao je da je institucija Poverenika verovatno jedina koja funkcioniše.

– Ja sam tražio četiri seta podataka iz dva puta, u februaru i avgustu, a zahteve sam poslao svim jedinicama lokalne samouprave, njih 145. Pozitivna stvar je da sam prvi put poslao samo 29 žalbi, a drugi put samo 16. Neko će reći da su to veliki brojevi. Ja mislim da nisu, i koliko god je to sporo išlo, Poverenik je uspeo da natera opštinare da poštuju naše pravo da znamo. Bilo je različitih obrazloženja zašto se kasni i zašto nije poslato, ali dodajem da sam tražio ogromne količine podataka. Bilo je obrazloženja da bi na tome trebala da radi cela gradska uprava Grada Beograda, a u tom trenutku mi je 120 opština već bilo dostavilo podatke – naveo je, između ostalog, Stojanović.