Foto: M.P. / DanasMario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo smatra da predlozi zakona o strancima i stranim radnicima nisu loši, samo je loše to što se i dosadašnji zakon nije primenjivao.
Kako ističe, nije se mislilo na integraciju stranih radnika a to je prva stvar koja će se pokazati bitnom prilikom primene izmenjenog zakona.
„Najvažnije je da se sagledaju kapaciteti postojećih službi koje će primenjivti zakon, najpre Uprave za strance u policiji, Nacionalne službe za zapošljavanje i Inspektorata za rad, da bi oni mogli da primenjuju izmenjeni zakon. On je zamišljen ambiciozno i efikasno ali se plašim da oni neće moći da realizuju ono što je predviđeno zakonom, pa ćemo opet imati situaciju da imamo modernu proceduru ali nedovoljno efiksnu da odgovori na potrebe tržišta rada“, ocenio je za Danas Mario Reljanović.
On je upozorio da ukoliko država nema mogućnost da isprati primenu zakona, onda će radne eksplotacije biti kao i do sada.
„Ideje su jednostavne, uz manje izmene to može da bude pristojan zakon, Ipak, moramo biti svesni da mi sada otvaramo tržište rada za veći broj ljudi, da se tu radi o desetinama hiljada ljudi i da nije dovoljno da tim ljudima ponudite samo određene uslove rada. Oni moraju i da se integrišu u društvu, a to je prva stvar na koju se nije mislilo prilikom izmene zakona o strancima i stranim radnicima. Druga stvar, tu su bezbednosni rizici a treća stvar je rizik koji mi sami stvaramo po te radnike koji dolaze, koji bi trebali da imaju ista prava kao domaći radnici a vidimo da se to u mnogo slučajeva ne dešava, već oni rade na crno. Sada je promenjen sistem dozvola ali nesavesnom poslodavcu ni to neće biti dovoljno da dozvole pribave“, objasnio je za Danas Mario Reljanović.
Ekonomski migranti, naši ljudi u tuđim zemljama kao i stranci u našoj zemlji, laka su meta trgovaca ljudima i eksploatatora, navela je Hristina Piskulidis, menadžerka za odnose sa javnošću u NVO Astra na današnjem okruglom stolu koji je ova organizacija organizovala u Zrenjaninu u saradnji sa udruženjem za radna prava žena ROZA.
Ona je svoje tvrdnje potkrepila zvaničnim podacima, prema kojima se u svetu od 2010. godine beleži rapidan rast radne eksploatacije, zbog čega je on izjednačen sa seksualnom eksploatacijom kao najzastupljenijim vidom kršanja ljudskih prava.
„Trendovi u svetu ukazuju na porast broja žrtava, imamo porast radne eksploatacije svuda. I kod nas postoje registrovani slučajevi radne eksploatacije, verujemo da je takvih slučjeva mnogo više. Sada smo suočeni sa tim da u Srbiji, zbog ekonomske migracije, ima sve više stranih radnika i zato je potrebno zakon o strancima i zakon o zapošljavanju stranih radnika učiniti efikasnim za one koji žele da ga primenjuju“, rekla je Piskulidis za Danas, uz opasku da ukoliko radni standardi padaju za strance, padaće i za domaću radnu snagu.
Najvela je tri eklatantna primera kršenja radnih i ljudskih prava stranih radnika u Srbiji, od kojih je jedan dobio sudski epilog, a pravda zadovoljena tek pred Evropskim sudom za ljudska prava.
„Imamo veoma jasan slučaj kršenja radnih i ljudskih prava u slučaju vijetnamskih radnika u Linglongu, zatom eksploataciju indijskih radnika koji su gradili puteve i radili na građevini, kao i slučaj iz 2007. godine sa 700 radnika iz Srbije i zemalja regiona, čija su prava kršena a oni eksploatisani u Azerbejdžanu. Grupa radnika iz Bosne dobila je presudu u svoju korist ali tek pred Evropskim sudom za ljudska prava, i država Azerbejdžan treba da im isplati odštetu jer nije preduzela ništa da spreči eksploataciju radnika“, navela je, između ostalog, Piskulidis.
Ona je sa žaljenjem primetila da je modus kompanija kako izrabljuju radnu snagu opštepoznat ali da se Srbija, očigledno, opredelila da se reklamira kao zemlja jeftine radne snage.
„Mi godinama imamo ignorisanje države kada je reč o kršenju radnih prava, pogotovo kada je reč o masovnim slučajevima trgovine ljjudima u cilju radne eksploatacije i to treba da se primenom zakona zaustavi“, rekla je Pisulidis.
Skup u Zrenjaninu, koji je otvorila Milica Lupšor iz udruženja ROZA a na kome je govorila i Kristina Topić iz Astre, pratili su predstavnici MUP-a, Višeg tužilaštva u ovom gradu, republička inspekcija rada i aktivisti Zrenjaninskog socijalnog foruma.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
