Marjana Brkić: Da li nervne ćelije imaju GPS?

I kako svaka od ovih ćelija zna sa kojih drugih 7000 ćelija treba da se poveže? Ovo su samo neka od pitanja na koje će odgovore pokušati u Noći istraživača da pruži naučnica Marjana Brkić. Ova mlada naučnica je istovremeno istraživač saradnik u Institutu za Biološka istraživanja „Siniša Stanković“ u Beogradu i na Flamanskom Institutu za Biotehnologiju u Gentu u Belgiji.

Danas se bavi neuronaukama, tačnije ispituje uzroke nastanka Alchajmerove bolesti. Neuronauke predstavljaju multidisciplinarnu oblast i traže odgovore na pitanja: kako pamtimo, zaboravljamo, mislimo i govorimo?

Odakle ideja ovoj Beograđanki da se bavi baš ovom naučnom disciplinom?

“Uz oca, psihologa, često sam slušala o pojmovima pamćenja, mišljenja i opažanja još u detinjstvu. Uvek mi se javljalo pitanje kako nastaje misao i gde se taj dijalog odvija u mojoj glavi?! Tražeći odgovor, prvo u knjigama iz psihologije, a onda i iz biologije, uvek mi se činilo da je tema funkcionisanja nervnog sistema obrađena samo sa jedne strane, nedostajala mi je integracija između dve priče. Na fakultetu sam shvatila da su neuronauke tu da ujedine naučnike iz različitih oblasti kako bi se našao odgovor na kompleksno pitanje kako funkcioniše naš mozak. Trenutno su neuronauke i dalje prilično daleko od odgovora na moja pitanja iz detinjstva, ali u poslednje vreme uz dve najveće svetske inicijative: Brain initiative, pokrenut u SAD i Human Brain Project pokrenut u EU, velikim koracima se ide ka prikupljanju podataka o našem nervnom sistemu”, objašnjava ova mlada naučnica koja se u slobodno vreme bavi ronjenjem i jogom i time razbija sve predrasude o naučnicima kao “knjiškim moljcima”.

A kako zapravo izgleda jedan radni dan istraživača?

“Radni dan naučnika u mnogim institucijama traje zvanično osam sati. Ali, eksperiment uglavnom ne prati tempo predodređenog radnog vremena. Neretko eksperimenti zahtevaju rad tokom vikenda, a i noćna poseta laboratoriji nije neuobičajena pojava”, navodi Marjana.

Prema njenim rečima jedno od najuzbudljivijih iskustava u istraživanju je saradnja sa američkim naučnikom i preduzetnikom Gregom Gage-om iz kompanije Backyard Brains na prošlogodišnjem Festivalu Nauke.
“Kroz pretvaranje madagaskarske bubašvabe u kiborga, tačnije kroz implantiranje elektroda u njen nervni sistem, učili smo o primeni modernih tehnologija u slučajevima oštećenja sluha I ekstremiteta, koji omogućavaju ljudima da ponovo vrate njihove funkcije”, kaže sagovornica Danasa.
Iako na prvi pogled nespojivo ova mlada naučnica je završila master na FON-u iz menadžmenta.
“Današnji naučnici nažalost više nemaju luksuz da se bave isključivo naukom. Svako od nas mora da nauči kako da nabavlja sredstva za svoja istraživanja, a i kako da rezultate istraživanja plasira u javnosti. Master iz menadžmenta posmatram kao dodatak struci koji mi moze olakšati da brže i lakše dođem do svog naučnog cilja”, navodi Brkićeva.

A šta možemo da očekujemo od ove nauke u 21. veku.

„U 21. veku nas očekuje da nađemo odgovor na brojna pitanja koja nas i dalje intrigiraju. Od toga šta je biološka osnova mišljenja, budnog stanja i pažnje? Kakav je odnos subjektivnog doživljaja i sveta oko nas? Gde se skladište naša sećanja? Koliko je plastičan mozak? Kako je mozak evoluirao? Da li postoji slobodna volja? Zašto spavamo?
Dok čekamo da nauka pronađe odgovore na ova pitanja dođite 30. septembra na Noć istraživača i sami potražite odgovore na ono što vas zanima, a u tome će vam pomoći Marjana Brkić i ostali naučnici i istraživači.