Marjanović: Tužna priča spoljne politike

Prema njegovim rečima, Srbija je spremna da u Ujedinjenim nacijama (UN) zažmuri i glasa protiv usvajanja neke rezolucije, ako se radi o zemlji koja nije priznala Kosovo, „pa joj se na taj način odužujemo“. To je poražavajuće za spoljnu politiku Srbije.

Razumem kalkukaciju, ali to ne vodi ničemu, naprotiv, udaljava nas od Evropske unije (EU), ocenio je Marjanović u serijalu razgovora Agreman. On je naveo da je stepen usaglašenosti srpske spoljne politike sa politikom EU proteklih godina u konstantnom opadanju, mada je u prvoj polovini 2019. nešto porastao i sada je na 60 odsto.

Prethodnih godina je padao ispod 50 odsto, što je katastrofa za zemlju koja pretenduje da postane članica EU, izjavio je Marjanović. On je konstatovao da je teško reći u kolikoj meri su evrointegracije prioritet Beograda. Načelno, jesu prioritet.

Da neko sutra ponudi Srbiji prijem u EU, svakako da bi oberučke prihvatila. To je hipotetička mogućnost, koja neće postati realnost dugi niz godina. Ali, sa ovom garniturom vlasti u Srbiji, evrointegracije nisu prioritet, ukazao je Marjanović. Evrointegracije su dobrodošle u meri u kojoj je EU spremna da otvori vrata, a ta vrata su zatvorenija nego ranije, rekao je Marjanović, uz ocenu da vlastima u Srbiji „odgovara status kvo“.

Stalno se govori o evropskim integracijama, to se proklamuje kao glavni prioritet, ali se, suštinski, ništa ne dešava, niti menja. Nova pregovaračka poglavlja sa EU se otvaraju nezadovoljavajućom brzinom, napomenuo je Marjanović i dodao da to vlastima u Beogradu „odgovara za ono što pokušavaju“. „Šta tačno pokušavaju, to najčešće nije jasno. Jedino je jasno da pokušavaju nešto što nije u domenu njihovih moći i sposobnosti i da će epilog biti nezadovoljavajući za Srbiju“, predvideo je Marjanović.

Prema njegovim rečima, generalni odnos srpskih političara, izuzimajući šefa države Aleksandra Vučića, „koji kao drži do nekih dobrih odnosa, makar ličnih, sa zapadnim liderima, ima duboko istorijsko poreklo u antizapadnjačkom opredeljenju mnogih Srba“. Ono je nekada imalo istorijsko opravdanje, ali je generalno besmisleno, kao stav. Ma koliko bili na margini evropske civilizacije i kulture, mi smo, ipak, njen neodvojiv deo i nama je tu mesto i ne možemo da tražimo mesto u savezima poput Evroazijske unije, osim trgovinske saradnje. Jer, to nije naš svet – objektivno, realno, pa ni geografski, naglasio je Marjanović.

Prema njegovom mišljenju, srpski političari se, u suštini, nelagodno osećaju u Zapadnoj Evropi, već su „mnogo komotniji kada odu kod Kineza, Rusa ili Turaka“. Režim u Srbiji još nije naišao na autokratu ili diktatora koji mu se nije dopao, dok se u okruženju demokratski izabranih političara mnogo manje komotno oseća, smatra Marjanović.

Prema njegovoj oceni, Vučić pokušava da glumi da može sa svima, ali kod drugih, da li zbog manjka prepredenosti ili nekog drugog razloga, vidi se da to rade jer moraju, a ne zato što u to veruju.

„Ogromnoj većini je srce na Istoku. Za sada u Moskvi, sutra možda u Pekingu“, uveren je Marjanović, koji smatra da nema direktnih političkih implikacija nedavno potpisanog sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske unije. U indirektnom smislu postoje, jer ukazuju na prilično konstantnu tendenciju da se sa Moskvom i zemljama koje gravitiraju Rusiji uspostavljaju što tešnji odnosi, po sistemu „ako nas vi sa Zapada nećete, ima ko nas hoće“.

Ta igra može da donese neku korist, ali je veća mogućnost da nanese štetu na dugi rok, rekao je Marjanović. U samom sporazumu ne vidim ništa sporno, rekao je Marjanović, ali je konstatovao da je to što Srbija vodi politiku koja naginje bliskoj saradnji sa najautoritarnijim režimima na svetu „tužna priča o srpskoj spoljnoj politici“.

Povodom čestih najava ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića o jačanju političkih i ekonomskih veza sa nesvrstanim državama, Marjanović je izjavio da Beograd nije iskreno zainteresovan za saradnju sa tim državama. Sve se gleda kroz prizmu da li su priznale Kosovo.

Ako nisu, onda će Dačić otići tamo ili primiti goste iz te zemlje i potpisaće par protokola i memoranduma. Treba biti otvoren prema svima, ali to je neiskrena kalkulacija u ponašanju Srbije i načinu na koji se njena spoljna politika vodi. Sve se gleda kroz jedan kriterijum, rekao je Marjanović. On je istakao da je u redu sarađivati sa svima, ali da mora postojati još neki rukovodeći princip za saradnju, osim toga kakav stav neka zemlja ima o Kosovu.

Ne može se u ime toga žmuriti pred kršenjem ljudskih prava u Kini ili Iranu, pa ne glasati za rezolucije u Generalnoj skupštini UN i na drugi način pokazivati da nemamo ni elementarne principe kojima se rukovodimo u spoljnoj politici, osim tog jednog jedinog – kosovskog, zaključio je Marjanović.