Marketing SNSD ili „lažnog logoraša“?

Mnogo manje reakcije izazvao je pokušaj njegovog rušenja u nedelju, zbog čega su na informativni razgovor pozvane četiri osobe. Elementi krivičnog dela zasad se ne nalaze ni u jednom ni u drugom činu.

Sa strane Federacije BiH i međunarodne zajednice postavljanje krsta ocenjeno je kao provokacija za međunacionalne odnose u BiH i napore da se ostvari ravnopravnost i jednakost njenih naroda, dok su kritičari iz Republike Srpske takođe oštro prigovorili zbog sramnog noćnog postavljanja neuglednog krsta u kome nije učestvovao ni narod, ni crkva, ni boračke organizacije, a koji je ocenjen kao čisti predizborni marketing za stranku Milorada Dodika SNSD.

Kritičari iz FBiH, kao na primer stranka Frahrudina Radončića, ističu da je postavljanje baš na Zlatištu krsta kao obeležja za Srbe stradale u Sarajevu 90-ih godina, uvreda za svakog 11.541 civila koji je ubijen u tom gradu.

„Upotreba religijskog simbola radi namernog podsticanja etničkih ili bilo kojih drugih tenzija nije u interesu građana ove zemlje“, saopštila je američka ambasada u BiH. „Ovaj čin umanjuje pomirenje i vladavinu prava“, saopštila je Delegacija Evropske komisije u BiH pozivajući vlasti Republike Srpske da osiguraju poštovanje relevantnih zakona.

„Verski simboli ne smeju se koristiti kako bi se namerno inicirale međunacionalne napetosti“, saopštio je OHR i takođe pozvao vlasti Republike Srpske da obezbede sprovođenje svih relevantnih zakona.

Krst je postavio Savez logoraša Republike Srpske, čiji je predsednik Branislav Dukić, koga ovom temom najviše okupirani sarajevski Dnevni avaz, objavljujući njegovu ratnu biografiju, optužuje da se lažno predstavlja kao logoraš. Dnevni avaz tvrdi da je Dukić sa ženom i sinom pre rata, a dobrim delom i za vreme, rata živeo u sarajevskoj opštini Hrasnica, gde je on bio komandir Radne jedinice multietničke zaštite, a žena mu je radila u ratnoj bolnici. Kao dokaz, list objavljuje spisak korisnika humanitarne pomoći iz mesne zajednice iz tog vremena i još podseća da je Dukić držao govor kad je Alija Izetbegović 1993. posetio tu opštinu i da su tada mnogi govorili da je Dukić „kandidat za Zlatnog ljiljana“. Sve dok Dukić krajem 1994. nije sa još stotinak vojno sposobnih muškaraca pokušao da pobegne preko Igmana, u čemu je sprečen i uhapšen. Dnevni avaz tvrdi da je četiri meseca proveo u sarajevskom zatvoru „Viktor Bubanj“ pre nego što je januara 1995. razmenjen.