Marko Aleksić: „Srpski viteški kod“ – svedočenje o vremenu i načinu života

U pravom ambijentu, rekli bismo, jer Tvrđava, osim što su se u vremena kada je nastala njom šetali pravi vitezovi, prošle godine bila je domaćin „Bitke nacija“, najvećeg viteškog takmičenja na svetu. U maju je ovde trebalo da bude spektakl „Vitezovi i legende“, ali je zbog poznatih okolnosti sa pandemijom, odložen za septembar.

Marko Aleksić je autoritet za doba u kome su vitezovi zaista živeli. Ovog magistra arheologije, kako je objasnio Goran Jovšić, direktor JP Smederevska tvrđava, oni koji u ova moderna vremena oživljavaju te veštine, ali i način života, iz celog sveta pitaju i konsultuju. Od toga kakve su oklope vitezovi nosili, kakve su mačeve koristili, do specifične etike koja ih je krasila, na osnovu koje je, u krajnjoj liniji, i ustanovljen termin viteštvo.

„Viteštvo je jedno od ključnih obeležja evropske srednjovekovne tradicije. Simbolizuje izuzetne ljudske osobine. Vitez je plemeniti čovek, koji štiti nejake i koji je svoj život posvetio duhovnim vrednostima. Drago mi je da sam u ovoj knjizi pokazao da ta ideja ratnika sa moralnim integritetom nije nastala na zapadu već na istoku Evrope, u Vizantiji, da proističe od svetih ratnika. To je nešto što mi u Srbiji dobro poznajemo, jer u svakoj našoj crkvi postoje freske sa tim motivima, svetitelja koji su ratnici, ali imaju pre svega duhovna obeležja“, objasnio je Aleksić kako se viteštvo praktično prvo primilo na ovim našim prostorima, pa ga je tek potom preuzeo zapad Evrope.

„Srpski viteški kod“ je prva naučno utemeljena rekonstrukcija vremena u kojem se razvijao viteški sistem vrednosti u Srbiji. U njoj se nalazi mnoštvo do sada nepoznatih detalja o boravku prvih krstaških ratnika na srpskom dvoru, prisustvu naših ljudi u Jerusalimskom kraljevstvu, uticaju tek nastalih viteških redova na srpsku vlastelu, uopšte na našu vitešku tradiciju… Na osnovu sačuvanih istorijskih izvora Aleksić je oživeo na prostorima tadašnje Srbije priređivane viteške turnire, predstavio vitešku opremu i običaje koji su se negovali na dvorovima naših vladara, protumačio simboliku grbova.

„Iz doba vladavine Dušana Silnog, koji se i sam ogledao u viteškim veštinama, potiče i najstariji grbovnik u Evropi, tzv. Ciriški grbovnik. U toj kolekciji grbova vlastele iz južnoalpskih predela, prepoznaju se motivi i kod naših plemića – orlovo krilo, rogovi, raskošna peruška, uspravljene viteške ruke. Na turnirima koje je organizovao car Dušan, na kojima se javljaju ti grbovi, vitezovi su raspolagali vrhunskom opremom svog vremena. Ostalo je zapisano da je Dušan uvozio ogromne količine viteške opreme, recimo da je jednom uvezao 1.800 grudnih oklopa“, upućuje nas Aleksić u vreme kada ni u čemu nismo zaostajali za Evropom, pa ni u ratničkoj opremi.

U knjizi su i imena i sudbine prvih poznatih vitezova u Srbiji, saznanja o pripadnosti legendarnih srpskih vladara i vojskovođa viteškim redovima, ali i o ženama vitezovima.

„Jelena Lazarević, rođena sestra Stefana Lazarevića, savremenica Đurđa Brankovića, zahvaljujući njoj je nastao Gorički zbornik, važan književni spomenik srpske tradicije, bavila se ratništvom, što je bilo nezamislivo za Evropu tog vremena“, iznosi autor još jednu široj publici nepoznatu činjenicu.

Marko Aleksić je bio i stručni konsultant tokom realizacije serije „Srpski junaci srednjeg veka“, čije emitovanje će biti nastavljeno u septembru, a publika će biti u prilici da vidi i kadrove snimljene u Smederevskoj tvrđavi.

„Ova tvrđava je objekat svetskog formata i značaja, a jedan od deset junaka ovog dela serije je i Đurađ Branković i njemu su posvećen dve epizode“, nagoveštava Aleksić da će Tvrđava još jednom, i na ovaj način, biti prezentovana našoj, pa i široj javnosti.