Marko Atlagić: Doktor za uvrede

Mereći patriotska i moralna krvna zrnca neistomišljenicima, nijednog trenutka nije naišao na osudu svojih partijskih kolega i partijskog rukovodstva.

Naprotiv javno je pohvaljen za „intelektualnu hrabrost da kaže istinu kada treba“, a sam predsednik države i SNS, Aleksandar Vučić, na pritisak javnosti, blago ga je ukorio.

„To je bilo politički pogrešno. Nama ovo šteti, iako znam da Atlagić to nije namerno uradio“, rekao je Vučić.

Možda se Atlagić u diskreditaciji kritičara aktuelne vlasti malo više zaneo, pa je preterao u kvalifikacijama, ali se zasigurno, kao usko profilisani vojnik partije, držao svog partijskog zadatka.

Nije on iz čiste bahatosti, već upravo zbog partijskog naloga, poručio glumici Seki Sablić da nije patriota, jer patriotizam je najveći ukras čovekove duše, koji ona ne poseduje.

Glumca Dragana Bjelogrlića okarakterisao je kao čoveka bez morala i stida koji treba da ispuni obećanje i napusti Srbiju, a profesorku Srbijanku Turajlić nazvao je moralnom nakazom kojoj smeta spomenik Stefanu Nemanji, jer je on podignut na inicijativu srpskog vladaoca i reformatora Aleksandra Vučića.

I upravo taj nekadašnji radikal koji je bio poznat po izlivima divljenja prema Vojislavu Šešelju, tu zadivljenost preneo je na šefa današnje države i SNS.

Vučić je za njega jedini i poslednji slobodni vladalac u Evropi, reformator i graditelj i po njemu će se meriti vreme u „dva desetljeća“.

Takvu ljubav kakvu gaji prema predsedniku države, Atlagić ne deli prema drugima.

Tako je za njega Dragan Đilas – Điki Mafija, Obradović – nasilnik, Trifunović – pišoje, Tadić – lipicaner, Jeremić – član međunarodne grupe bandita i lopova, a Veselinović – stanokradica.

Njegov spisak za odstrel proširuje se i sužava u zavisnosti od dnevnih događaja, ali se trudi da nadimke koje je sam, ili uz nečiju pomoć, izmislio, ponavlja tokom svakog skupštinskog zasedanja, dok svi ne zapamte.

No, nije Atlagić toliko hrabar, kao što se čini dok sipa uvrede na račun odsutnih ljudi.

Naprotiv, iako je poslanik osam godina, član odbora za obrazovanje, ali i kulturu, nijednom se nije usudio da da izjavu bilo kom novinaru, čak ni da zastane i čuje pitanje.

Njegova politička karijera dosta govori. Bio je učesnik 14. kongresa SK Jugoslavije, poslanik Socijalističkog saveza – Saveza socijalista Hrvatske u prvom sazivu Hrvatskog sabora i predsednik Republičke zajednice za nauku Republike Hrvatske, predsednik opštine Benkovac, ministar u vladi Srpske Krajine, član SRS, svedok na suđenju Slobodanu Miloševiću i sadašnji član i poslanik SNS.

Rođen je 30. aprila 1949. u Ostrovici.

Završio je Filozofski fakultet u Zadru, smer istorija i pedagogija, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Prištini.

Bio je profesor Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, a danas je u penziji. Objavio je osam knjiga i preko 150 naučnih radova.