Marko Atlagić: Ponos u redovima naprednjaka

Ovog puta Atlagić se obrušio na profesore Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovu Bakića i Dubravku Stojanović i profesora Saobraćajnog fakulteta Dušana Teodorovića, ponavljajući više puta izrečene uvrede na njihov račun.

Neinventivnom Atlagićevom nastupu vetar u leđa je dao šef naprednjaka u Skupštini Srbije Aleksandar Martinović, reagujući na primedbe koalicionih partnera iz PUPS-a da zbog toga što se Atlagić ne drži dnevnog reda, parlament ne može da radi efikasno.

Martinović je poručio da je „ponosan na činjenicu što je u našim redovima Marko Atlagić, koji se neumorno bori da objasni o kakvim se ljudima radi, ljudima koji sebe smatraju srpskom intelektualnom elitom, a koji kažu za nas da smo neznalice, krezubi, sendvičari, botovi“.

U Skupštini, Atlagić je nerazdvojan par sa Marijanom Rističevićem, čija izlaganja često prati glasnim odobravanjem. Osim univerzitetskih profesora, Atlagićevog vređanja nisu pošteđeni ni opozicioni lideri i poslanici, kojima se obraća nadimcima, poput Prangija, Vuk Potomak, Điki Mafija, Kralj Stečaja, Lupetiv, Grabinovac, Vlahović, Pišanović, Pobegović, Lipicaner.

Nekadašnji radikal, za koga poznavaoci prilika na političkoj sceni kažu da je bio poznat po izlivima divljenja prema Vojislavu Šešelju, danas je to preneo na aktuelnog predsednika SNS. Tako je 2016. godine ekspoze tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića ocenio kao „najprecizniji, najkonkretniji, najveći (skraćena verzija 260 strana) i najbolji od svih 73 prethodna ekspozea predsednika vlada Srbije, počevši od prvog predsednika Vlade moderne Srbije prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas“. Dve godine kasnije izjavio je „da će se u Srbiji u dva desetljeća meriti vreme po Aleksandru Vučiću“.

Marko Atlagić je rođen je 30. aprila 1949. godine. Osnovnu školu završio u Ostrovici, nakon čega upisuje gimnaziju pedagoškog smera u Benkovcu. Posle završene gimnazije upisuje Filozofski fakultet u Zadru, smer istorija i pedagogija.

Potom upisuje postdiplomske studije na Filozofskom fakultetu u Zadru, smer pomoćne istorijske nauke, gde magistrira 1981. godine, a 1996. i doktorira na Filozofskom fakultetu u Prištini. Profesor je Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Objavio osam knjiga i preko 150 naučnih radova.

Bio je zastupnik u Saboru Republike Hrvatske i predsednik opštine Benkovac, kao i predsednik Republičke zajednice za nauku Hrvatske.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Član je Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj i Odbora za kulturu i informisanje.